Duša moja i ja uputismo se do velikog mora da se okupamo. Kad dođosmo do obale, dadosmo se u potragu za skrovitim i osamljenim mestom. Ali dok hodasmo tako, spazismo čoveka koji seđaše na mrkoj steni uzimajući prstohvate soli iz vreće i bacajući ih u more.
– Ovo je pesimista – prozbori duša moja. – Napustimo ovo mesto. Ovde se ne možemo okupati.
Nastavismo dalje dok ne dođosmo do jedne uvale. Tamo videsmo čoveka kako stoji na beloj steni, a u ruci mu beše draguljima optočena kutija iz koje uzimaše šećer i bacaše ga u more.
– A ovo je optimista – kaza duša moja. – Ni on ne sme videti naša naga tela.
Hodasmo dalje, i na plaži videsmo čoveka koji je skupljao mrtve ribe i nežno ih vraćao u vodu.
– Ne možemo se ni pred ovim kupati – reče moja duša. – On je filantrop.
I tako nastavismo. Dođosmo do mesta gde videsmo čoveka koji pokušavaše da pronađe svoju senku na pesku. Veliki talasi dodoše i obrisaše je. Ali on je tražiše s velikom upornošću.
– On je mistik – kaza duša moja. – Ostavimo ga.
I hodasmo dalje, dok u malom zalivu ne videsmo čoveka koji skupljaše penu i stavljaše je u posudu od alabastera.
– On je idealista – reče duša moja – svakako da on ne sme videti golotinju našu.
I produžismo. Odjednom, začusmo glas kako uzvikuje:
– Ovo je more! Ovo je duboko more ! Ovo je prostrano i modro more!
Kad sustigosmo glas, beše to čovek okrenut leđima moru, koji držaše školjku prislonjenu na uho, slušajući njen šumor.
I moja duša kaza:
– Hajde, nastavimo dalje. On je realista koji okreće leđa celini koju ne može da shvati, a upošljava se delićem.
Tako mi nastavismo. A u mestu međ stenama, prekrivenim morskim rastinjem, beše čovek čija glava beše nabijena u pesak. I ja prozborih duši svojoj:
– Ovde se možemo okupati jer nas on ne može videti.
– Nipošto – odvrati duša moja – on je najsmrtonosniji od svih. On je puritanac.
Potom se velika tuga namače na lice duše moje, a onda se uvuče i u glas njen.
– Hajdemo odavde – reče ona – jer nema osamljenog, skrovitog mesta gde se možemo okupati. Ne želim da ovaj vetar podiže zlaćane kose moje, niti da bela nedra svoja ovim vazduhom nosim, niti ću dozvoliti da svetlost otkrije moju svetu golotinju.
Uto napustismo to more u potrazi za Većim morem.
Prevela s engleskog Dora Spasić