* Dvesto metara od naplatnih Hodali smo s ispruženim palcima, Mada niko nije prolazio satima. Vice je izvadio pljugu, A ti si rekao da ne pušiš više Kao što ni ne piješ kavu Jer te čini anksioznim. Svejedno si zapalio Dok smo stajali na benzinskoj, U dalmatinskoj zagori I sušili jakne od pljuska Kada sam uhvatila auto ti i Vice ste ostali sami i rekli mi da ne brinem, neko će me već čekati kada i ako stignem. Split je bio hladan i mokar, pothodnik je mirisao na vlagu. Marin je spavao nagnut na pedesetolitreni ruksak. Sela sam pored njega i jela jabuku koju mi je juče poklonila neka žena. Kada ste stigli, otišli smo zajedno na brod Šolta nas je već dugo čekala, a mi nju još duže. * Kažeš mi da Veličina nije bitna Da postoji mnogo Mnogo drugih stvari Od veće važnosti U životu Ali ja svejedno I dalje žudim Za velikim, Ogromnim Gradovima. * Pitam se jesi li Ikada ubio čoveka Znam gde si bio I kako je bilo Pitam se šta slušaš I budiš li se ikada Potpuno Beznadežan. Šta te čini srećnim? Piješ li kafu? Jel plešeš nekad Kada si sâm? Ne znam jesi li Ikada ubio čoveka Znam šta je bilo Tamo gde si bio. Pitaš me šta slušam. Iz prve kažem pank A zapravo Više volim country Šta te čini tužnim? Mene uglavnom vreme Baš ne volim jugo.
