Strpiti se
Da omeka pseća hrana,
da slegnu
kosti
kuće za nas. “
„Džidži,
ako si žena,
pregrizi majčin jezik,
ako si muškarac,
obuči očevu uskršnju košulju.”
Šaptalo se
Čisto kao razapeto nebo
Kao dete koje jede
Princes-krofnu.
Kao Bog koji te mrzi
dok malih sisa
i
u bezveznoj haljini
gnječiš
gnjilo
voće
Golden Hour
Dajem ti ruke,
osunčane
kao ribe belih stomaka.
Dok nam u grlu
Slavenska nefotogenična jela
I,
oči su nam izdahu, na štriku,
na otečenim nogama prodavca lubenica
Ogled 1.1
Pred prijateljima glumim
Da
razumem Foknera
u postelji od kuvanog pamuka
ležem pored okoštale zvezde koja jednom
u snu
beše
žena.
Nabubrela
Pozobana
Sipljikava
i
sa blagom tahikardijom.
Nadmudrila je crnu rupu.
21. 10 00:58
Kad bi samo znao na šta
liči kuća kada nisi tu.
Ti koji od kamena praviš reku
i ribu hvataš golim rukama,
dok ja tapšem.
Vrteći se u haljini od,
recimo,
muslina.
Brže i brže
dok ribama
ne prsne
glava
i
ti me zamrziš,
nakratko.
Letnja
Mama je obeležavala decu kredom
i mesila hleb sutrašnjom kišnicom
sve do leta.
Tada je među zrikavcima i pripekom
povraćala plivačke rekvizite,
lila balone
i
plave balone.
Rekla je da joj je muka od ove Starbucks planete i
moli boga da neko već jednom prdne u puslice.
Pobegla je u kasno leto sa vozačem autobusa od koga je
bila brža za tri konjske smrti.
Negacija
Bolujem od divljih misli kao od mesa
i gadjam smrt odgriscima jabuka.
Kažeš da pišem kao žena i da su mi zato pesme rupate.
Jučerašnji ručak smrdi godinama
u frižideru
a
ja ne mogu imenovati svoju decu,
na vratima samoposluge.
Generacijska nespretnost
Ubrzani korak po kiši,
precizan.
Pločnik je klizav.
Ako stanem na ivicu umreće majka.
Do lakata šampita,
najveća prevara ovog veka.
Pazim da mi deca ne ukradu pesmu.
Mrzim kolače koji se ne jedu po kiši.
Ako požurim,stićiću,
da ti posadim smokve pod rebra.
