Bečki valcer Šetam po Beču, u tašni krijem oružje borca za ljudska prava. Srećem prašnjave kolone beskućnika sa Istoka. Beže iz kamenoloma. Nudim im pravnu pomoć. Nemam prevodioca, ali razumem - ne boje se naše svireposti. Novine pišu da Despot u palati saziva samit čistokrvnih partija. Isprazniće nam prodavnice, te izbeglice-izelice. Predlaže da na međama solidarnost lovimo bodljikavom žicom. Granična policijo svih zemalja, ujedini se! Posle uspešne akcije, Despot deli donacije filantrokapitalizma. U šoping molu, vod potrošača klanja se neonskim ikonama. Meditiraju nad mandalom pametnih telefona. Ne brinu zbog otmenog Beča, ni zbog utopljenog Lezbosa i opljačkane Palmire. Žive kao vaspitani krvoločni psi. Despot zna da su stalno gladni, kao biznismeni koji čekaju odgovore na aerodromima. Prorok javljam se iz ekrana tu imam najveći domet između potopa i ratova prepoznaćete moj džingl kupujte kupujte kupujte rajski vrt prima duše sa punim kesama Starica i more Svi taksi čamci su zauzeti. Na plaži dugo čekam ugovorenu vožnju crvenokose babe. Stiže barkom sa koje se ljušti farba. U potpalublju uspavljuje kapetana. Odbija da me odvede delfinima nomadima. Doziva jato riba i najopasniju životinju – morskog ježa. Maše nudistima na uljuljkanim jahtama. Uzvikuje parole na italijanskom. More miriše na lubenicu. Dolazimo do ostrva sa kozama. Mekeću gladne. Starica tvrdi da se hrane ambicijom. Kašlje, izvlači ispod pramca hrpu papira sa ispisanim superlativima. Baca jaretu aviončiće od motivacionih pisama. Na obali se pale svetla, pozivaju na večeru. Nona peva suncu tužbalicu. Obećava mi pustolovnu starost. Skida sa mene povodac mobilnog telefona i gusto tkanje internet mreže. Ne naplaćuje vožnju, nestaje među algama. Na ulazu u pristanište, kapetan mrmlja: Sirene ne primaju keš. U supermarketu milujem akvarijum pun jastoga lepi moji hipici ne plutajte besciljno u esidu do kada ćete gajiti korove po zapaljenim poljima da li vam je cveće uvelo da li je leto ljubavi gotovo rat u Vijetnamu nije bombe cvetaju na svakom kontinentu gde ste deco duge napustila sam Balkan zbog Kipa slobode koji sad postaje bilbord pozvala me je Bit generacija a dočekao banana hleb da li su vas deportovali u Berlin pod maskom savremenih umetnika da ograde vašu kontrakulturu moje zbunjene duše da li uživate u tegli za ribe zalepili su vas za monitore preimenovali u hipstere peglate bele kragne vežbate jogu i meditaciju da povećate produktivnost reciklaža postaje vaš konačni doprinos reći ću berberinu da vam odreže brkove moji pank šećeri došla sam u Ameriku tražeći nudiste a srela neispavane kasirke okretne prosjake umesto da rodim novog proroka pobacila sam u open space kancelariji hajdete jastozi pomerite repove izbacite savezničke antene škljocajte kleštima pre nego što se prevrnemo u kifli ukrašeni mladim lukom Bečki hip-hop Slušam vrisku iz televizora u hotelu. Judit je preko noći Despotu odrubila glavu. Drži je pod rukom, smeši se kamerama. Oslobodila je Despotovu udovicu Justiciju. Na trijumfalnoj kapiji joj napisala: Justitia Regnorum Fundamentum. Judit i Justicija su zaposele vodene topove. Prskaju šmrkom kordone, šalju generalima lažne signale, vetre granične prelaze. Justicija odmerava globalne standarde. U lancima supermarketa krastavac više nije krastav, gladak je. Moramo ga zvati glatkavac, primećuje Judit. Sve treba pojedinačno imenovati, zabraniti opšta značenja, predlaže Justicija. Ljudi su ipak mali formati, menja ih svaka reč. Mediji prenose da će Judit i Justicija sutra zasedati u kafeu, sazvati komunu furija, a onda renovirati Beč. Ujutro me na recepciji čeka poruka: Ponesi laptop i čekić. Lena Petrović, „Sirene ne primaju keš“, PPM Enklava, 2023. Knjigu možete nabaviti na: Beopolis Fotografija autorice: Bojan Kovačević
