Koncert Predan muzici, plesom emitujem osećaje, nakon devojke uskih nozdrva mislio sam da više ne postoje pevač treperavim vokalom priziva bića iskrivljene stvarnosti izmaglica se taloži po kosi nove poznanice, mirišu isto, igraju isto, dodiruju me isto jedino nema uskih nozdrva kroz koje sam njušio svitanja. Telo pamti Pokušavam da vratim u sećanje dodire žene sa tirkiznim noktima pričala mi je o uglu Vallhale gde idu ljubavnici mirisnih vratova želeo sam da me tada snađe smrt oslobođenog svih strahova suzbijam naježenost zato što prezirem telo jer ništa ne pamti Opijenost Mislio sam da neće proći opijenost nedozrelom osobom kroz čiju optiku sam posmatrao stvarnost primoran na ponovna vraćanja danas sam opčinjen telom koje kroz koju godinu neće više biti mlado zaveden sam zovom smrti, koji s vremenom postaje glasniji. Oivičen žutim baldahinima Posle sinoćnog igranja rizika slušam hodžino jutarnje pevanje u birtiji plavih svetala sam mešao alkohol u društvu devojku blede kože kroz rupu u satenu koju je napravila žarom cigarete približavaju se snolike meduze žare nožne prste grče mišiće peckaju slepoočnice posteljina koja miriše na ljubavne sekrete iz mene izvlači hrabrost razmakla je zavese i stavila mi u usta tabletu popij ovo smiri se spavaj
