Posjeta
Aj uđi
rekla sam, kad si već tu
nismo tuđi
izgledaš nekako ranjeno, no
kad poseže za kesicom za misli
zasmrdi teška gomila buđi
rekla sam šta će nam to,
eminencijo,
zbog tog smo se i rastali
on se k’o uvrijedi
pa smo tu zastali
al’ opet ja, jer bi mi žao da tek tako ode
kažem
šta će nam to, dragi,
cijenila bih da se skineš go
možda malo više
nego li taj umni kliše
on sad sasvim zaćuti
pomislih
šta ću ti…
Kafa koju sam skuvala već bila je toz
hoće li to, ljubavniče,
voz
ti ode…pomislih.
On je sjedio, osujećen,
ne znajući da se izrazi
sve je treperilo naopako
ne gledaj me tako,
rekla sam.
Aj izlazi.
2017
Svjetlucaju jagodične kosti
Još nije krenulo trenje obraza
I autoportreti kidišu na koturne
Sa kistom među kandžama
Dovršavajući se
A onda njihove igle ubadaju nečije svodove
Male životinje pod zemljom
Skupe se u tunele
I čekaju da prođe.
Pošast se kretala kao vojska
Ka kraju
Godine.
Onda, vatrometi
I ispljuvci glogotavog vina
Rastanak je tako smrdljiv i slavan
A ljudi su tako ružni
Dok misle da su zasijekli vrijeme
Ljudi su ružni dok se ljube
I šminka im se razmazuje i znoj im se topi.
Sve najbolje, najgore je čuti.
Najbolje je spustiti se dolje
Sa malim životinjama
I čekati da prođe.
Bestežinska
Ti nemaš lakoću koja ne remeti
drhtavost pamuka.
Ja, bez sanduka, bez tijela.
Sasvim bijela.
Pođeš li jastucima, stani;
ne umišljaj oblake, to tek
neki snovi ekshumirani
legoše skupa, da budu sami.
