SMISAO
Pre neki dan, u nekoj kafani
sam pila s ortakom žestinu.
Onda mi sinu,
da ga pitam,
onako, posle šota,
da li se seća
kako smo jednog oktobra
videli divlju svinju sa broda,
da preplivava Pelješki kanal.
On mi je kazao, da je to vid’o kod Hvara
i da mora da sam tad bila sa momkom.
Rekla sam: “Tad sam bila sa tobom.
Sa njim sam viđala samo delfine.“
On se smejao
kroz celu kafanu,
na kratkom putu do šanka,
krčmom su zazvečale čaše,
oter’o me u tri materine
i narućio još po travu.
Dani su predugi kad razmišljam o smislu.
Nisu dugački uvek
i s jeseni se redovno skrate,
a u njih treba da stane
smisao
i kada nema delfina,
koji ti lađu u jatima prate,
što je uglavnom – uvek
i što je obično- nikad.
Pa smo naručili još
po travu.
Duplu.
I prozborili o negaciji
u srpskohrvatskom,
ili hrvatskosrpskom,
u nekoj kafani, pod šankom.
EROTSKI MANIFEST
Najkonzervativnija sam u porodici.
Važno je da se održava nekakav red!
Još mi je baba govorila
da se po selima
nije znalo ko je čij’ sin, (il ćerka, dabome).
Bila je obrazovanija, verujte, od svih.
Pa se još čudila:
“Pobogu, Mile, šta ti je?!
Tako funkcioniše svet.”
Jeste, baba, tako je,
čim se napiju, svi bi da se ljube,
mora da se zapamti
ko se jebe s kim!
Integritet je valjda važniji od sveg.
Poreklom sam iz Biblije,
za religiju hajem
tek donekle.
Koristim je ko arhetip,
da poturim gde mi prokišnjava krov.
Mudro vršim selekciju.
Moja duhovnost je jača od zakona,
svih onih ljudskih i božijih.
Kad se napijem držim ledja pravo
ko ozbiljni plivači, a plivam i ja
kombinovanim stilom- ledjno i kraul.
Ledjno plivaju i moje komšije
što su sjebale kičmu
radeći.
Rad je skršio čoveka!
Mene je skršio čovek!
Al plivam ko onaj što je preplivo Lamanš.
Stanem na sunce, izbacim sise,
pod nogom mi galaksije.
Zemlja je avlija.
Slušajte mene i zakon moj!
Nisam sudija, al umem da budem.
Sa strane se ne jebite!
Glavu ću da vam razlupam.
Seljačku!
TOK
Moj izbezumljen sistem
se odronjava.
Sranje.
Daj nešto da popijem!
Zašto mi podižeš terete?
Jesi normalan?
Znaš ti bre ko sam ja?
Tvrdja sam od čelika
granitno jezgro
okoštala trauma
karijatida otpora
spomenik palim žrtvama
a ti bi da me savladaš.
Sama ću da natočim.
Trčim.
Tvoje seksi izjave pulsiraju mi venama.
Nastradaću.
Budi glup
da mogu da te oteram.
Obavijaš mi se šakama oko zglobova
da ne bih uspela nikad da ti pobegnem.
***
Oko mene umiru bube zlate
moram da naučim da pišem kad sam srećna.
Ti si pred vratima, a ja se budim
život teče uvek svojim tokom.
Maziš me dok mislim na njega.
Ne želim nikako da ga pustim od sebe
stravična su opraštanja od naših dželata.
Divan si
bilo bi pametno da život provedem sa tobom.
Kroz krošnju moje masline prolaze stadjuni
smenjuju se insekti i ptice
ko nova se budim
sa starim prtljagom.
Ne znam dal ću uspeti da te čisto volim.
Mirišem ti na koperton i vanilu
barem mi često govoriš tako.
Poljubi me u vrat
dugačko i jako.
Kažeš sve razumeš, al da samo ćutim.
