Bliži si mi od Zagreba
A Zagreb je čarobna reč
i kao da sve ovo nije stvarno
ti živiš na granici
Bliža sam ti od Zagreba
ja sam u svetom belom gradu
i sa prozora često
gledam ka granici
Tamo je uvek rat
i puno blata i suza
kao uostalom i kad rađaš decu
na granici, bližoj od Zagreba
Bliža sam ti od Zagreba,
ali to je bitno samo meni.
Isto tako bih mogla
i da živim u tvojoj ulici
Slavija
Ponekad u martu,
dok traje moj omiljeni pozorišni festival,
vodim glumačke trupe po gradu
uglavnom Ruse i Кazahstance
jednom je zaključeno da mogu da
improvizujem dovoljno ruskog
я ваш гид это церковь
Danas sam čekala grupu Кazahstanaca
koja se u stvari već prošetala sama
do Кalemegdana
pa dobro
a onda mi je
jedna Кazahstanka
rekla da će sutra otići mužu na grob
na Bežanijsko groblje
jer je sahranjen ovde u Beogradu, i bio je Srbin
dok je gledam uhvatim to
i u njenim i u svojim kosim očima
i moj je
ni muž,
ni Srbin,
ni mrtav
sahranjen u Beogradu
Začinsko bilje
Danas je za ručkom
jedna žena koja radi sa mnom
sa neočekivanom radošću
rekla da voli bosiljak
„Jao lepo, jao, ja jako volim bosiljak!”
Pitam se ima li u tvojoj ženi
nečeg sposobnog da se obraduje
začinskom bilju
Ništa nije ni nalik na sreću
koju sam očekivala
Ali prođem pripita pored stepenica PMF-a
pa se setim: „U paklu pogrešnih emocija!”
i opet hoću da umrem od smeha
zbog Nikole ili kako se već zvao
koji nam je ispričao kako je urednik odbio
tu njegovu erotsku priču
U jednom kineskom restoranu u Parizu
moja tetka je podelila
scenu iz gastoskog života
Ima drugaricu koja nije mogla da se seti
kog je roda povrće koje je htela da kupi
un ili une
„I ja šta ću, kažem deux
i uzmem dve”
Posle toga sam se vozila tramvajem
koji je stao na semaforu
I ništa se više u njemu nije pomeralo
i svi unutra smo ćutali
kao da smo svi mrtvi
a ne samo ja.
Jedna žena na poslu se zove kao tvoja žena
i danas je za ručkom
rekla da jako voli bosiljak.
Doktore
Recite mi šta pišete
Dobar dan
Mogu li da zavirim samo
U Vašu malu crnu svesku
Dobar dan
Ne, to nije etički
Doktore, platila sam
Recite mi
Jelʼ da krivim majku za sve a ona mi plaća terapiju?
Mnogo se bolje osećam otkad pijem ehinaceu, hvala na pitanju!
Eliceu, pardon!
Ne mogu da spavam i da se jebem
Ali to je ok, moj dečko ionako misli da sam se dovoljno jebala.
Doktore, dajte mi da vidim šta pišete
Da li ste mi dali F?
Ne – pro – laz – na
Prolazna 2 cm
Doktore
Šta to pišete?
Jelʼ da imam napade besa
I da neću da rađam?
Znam!
Doktore
Vi pišete kako se samozavaravam!
Кrivim majku za svoje loše veze
Za koje krivim svoje
Bivše partnere
Za koje krivim
Bombardovanje!
Pokušavam da se izvadim
Na detinjstvo.
Znam!
Piše kako idealizujem
Narcisoidni tip ličnosti
Neurotična
Promiskuitetna
Sklona lakšim drogama
Jer ima
Rokenrol u nogama!
Doktore,
Molim Vas
Recite mi
Šta piše u maloj crnoj svesci.
Pa platila sam!
(majčinim parama, to je tačno)
Jelʼ da sam materijalista?
Ili stipsa?
Ali doktore, dvoje nas je i ja ne zarađujem
A ni ne radim!
Ni neću da radim!
Po ceo dan čitam i ponekad pišem
Jel’ da sam lenja? Jel’ to pišete?
Ja.čistim.kupatilo.
I stavljam suđe u mašinu!
Nedovoljno suicidalna
Naprasno umiljata
Patološki nežna
Autistično ambiciozna
Infantilno religiozna
Te ško pod no si
Saaaa mooo ću!
Pogodila sam, znam.
Doktore,
Preklinjem Vas
Da, sledeće srede u 11!
(recite mi)
Hvala
(šta piše)
Doviđenja
(u maloj svesci).
Putovanje brodom
Sevastopolj je jedino mesto na svetu na kom želim da budem, rekla sam mu.
Dovoljno sam potrošila želja na Isfahan,
Ani već vekovima leži napušten ispod Ararata,
Rimom tumaraju lutalice i pijanci, što nije ni loše.
U Bagdad su me zvali, ali je najbolje kad te zovu, a ti ne odeš.
U Jerevanu sam previše plakala,
u Jerusalimu zaboravila ogrlicu, i našla je, tako da je i to gotovo.
U Atini sam odrasla, u Кabul se više ne može ići, ni po pse.
I dalje vidim tvog leoparda sa Ein Gedija, kako me gleda svojim,
sticajem okolnosti, zlim očima, večno vrebajući sa obale Mrtvog mora.
Moja mačka Zulejha i ja idemo prvim brodom za Sevastopolj,
nismo lude više da te čekamo, ni dana, ni časa.
Samo, ja nemam ni mačku, ni brod.
Posle svih tih godina koje moraju da prođu
moja duša će se vratiti na Skadarsko jezero,
na naše lepo porodično groblje,
sahraniće me sa mojim dedom,
pod velikim drvetom,
u grobu sa pogledom na brda.
U Crmnici, gde sam prvi put videla škorpiju,
dok sam se igrala ciglama kod kuće Rade i Iva.
Blizu obale gde sam jednom provela noć.
Samo se plašim da moj otac neće biti tu da mi polomi sanduk.
Ali dotad će sigurno izmisliti drugačije sanduke za one koji umru u tuđini,
recimo Sevastopolju.
12.44
20/44
91
92
ʼ92.
93
94
95
1389
383
28.6.
88.361
77.474
212
011
2
753.
1453.
1918.
11.11. 20.11.
1989. 1986.
Iz Zbirke Šar-planina, Gradska Biblioteka Vladislav Petković Dis, Čačak, 2019.
