partija volim Grke, govorim dok premeštam laufera na tvoj deo table pričaju engleski kao deca, svet je stvaran ne kao slika već kao glad divna praznina se širi naspram pučine i odlećeš sa njom do Libana - vidiš li koliko ljudi veruje u Bika sipa vodu u rakiju dok letnja noć ne pobeli kao zvezda tamo opruži vrat i mirisaće na sandalovinu potom žrtvuješ pione i moj Leonida je opkoljen ti si derište, zanovetaš ko još čuva kamenčiće u džepovima? ko još ostavlja mokre peškire i šorceve u torbi? a kada sam napokon razrešio učkur ranca more je izletelo suncobrani su se zatvorili sve do Atosa i sam sam se skamenio kao senka napuštenog letovališta
