Maca narkomanka
Taksista pristaje uz ivičnjak. Kolski put je dugačak pola kilometra, ali Rodžer je naručio vožnju samo do kapije, a Hil nema para kod sebe.
„Tipičan Rodžer“, misli Hil.
Hil gleda u kapiju od kovanog gvožđa, čija su krila otvorena i dogurana sve do visokog kamenog zida, koji je samo delimično vidljiv od podivljalog bršljana i žbunova koprive. Okreće se i gleda u pravcu taksija, taksista namešta slušalicu u uhu, pričajući, smejući se.
Nije mnogo pričao dok smo se vozili, pomisli Hil.
Nije uopšte pričao, pomisli Hil.
Hil žali što nije poneo kofer s točkićima. Ne zna od čega je ovaj kofer toliko težak; sve što se seća da je spakovao jesu čarape, pantalone, jedan par farmerki i nekoliko majica. Napravio je svestan izbor da ostavi laptop kod kuće. Hil je rekao Edu da većinu vremena na ostrvu neće biti dostupan, a nije bio siguran koliko će to dugo biti; objasnio je da je Rodžer vrlo bolestan, mentalno nestabilan, patetično uporan da ovaj bude s njim u kući.
Hil stoji pored kapije od kovanog gvožđa, s koferom u jednoj ruci i transporterom za mace u drugoj.
Taksi se odvozi u daljinu, ka glavnom putu koji spaja jedan kraj ostrva s drugim.
Da li je Dejv budan, misli Hil.
Spustivši kofer na zemlju, Hil obema rukama uzima mačji transporter i podiže ga do nivoa očiju. Zagledajući kroz metalne rešetke, zuri u Dejva, sklupčanog, i dalje pod uticajem tablete za spavanje.
Maca narkomanka, misli Hil.
Hil spušta transporter na tlo i uzima ga za ručku.
Gleda u kofer i uzdiše.
Drveće i gustiš koji okružuju kolski put izgledaju identično kao kad je Hil ovde živeo. Trava je uredno podšišana do ivice kolskog puta, postepeno postajući sve više divlja, dok gustinu žbunja i drveća prekida jedino zasečena staza ili staro deblo drveta. Hil sluša vetar i gleda u lišće velikih, starih stabala.
Objektivno lepo, misli Hil.
Da li sam ovo ikad cenio, misli Hil.
Hil podiže kofer i pokušava da dokuči kako da ga udobno prebaci preko ramena. Ovo je još gore. Hil pokušava dok ne oseti kako ga je oštra ivica male brave ogrebala iznad vrata. Baca kofer na zemlju.
Ne, misli Hil.
Ne, misli Hil.
Ne, misli Hil.
Stojeći mirno, na trenutak zatvara oči i sluša zvuk talasa; iznad kolskog prolaza, iznad kuće, iznad travnjaka ispred kuće, iznad staze posute kamenjem, ali i dalje tu, i dalje postoji.
Pakao časova jedrenja, misli Hil.
Pakao aplikacije ambijentalnih talasa, misli Hil.
Uzima transporter i počinje da hoda niz kolski prolaz, a topao mlaz krvi i znoja sporo mu klizi niz vrat.
Ričard Ovejn Roberts, “Zdravo druže nedostajao si nam”, s engleskog prevela Ana Pejović, Partizanska knjiga 2021.
Knjigu možete nabaviti na: Partizanska knjiga