Gregorijana
Ti si moj mali kukac koji mi šeta kožom
izazivajući trnce
Tvoje nožice plaču mi kožu
Volim tvoj tanahan dah
koji jedva osjetiti mogu
Umireš me životom.
Na jagodicama prstiju zastaneš,
lizneš ih očekujući okus jagode… i dobiješ ga
(Pro)šetaš me. | (Pro)šetamo.
Kilometrima tvoje putovanje traje.
Kilometrima moje čekanje stoji.
Pruži mi ticala | Pružaš mi ticala
Okreni se na leđa | Padaš na leđa… i bole te.
Pružit ću po tebi dlan | Poklapam te dlanom
I tvoj svijet više neće biti (na)opak | Nije
Rekoše, kukce treba otrovati
osobito (ove) domaće
Ne čini li ti se strašnim?
Zovem te bezglasno
i ti dolaziš na moje disanje
koje stvara podrhtavanje tla
S ljubavlju trpiš
(Čudni smo drugima)
ZAŠTO LI TE SAMO ŽELE UBITI?