*** U smrznjikavo proleće progutao/la si kuvano jaje, celo, odjednom glatko i mekano skliznulo je niz tvoje ždrelo. U jednom trenutku mislio/la si da ćes se ugušiti, no jaje je glatko upalo kroz otvor vulkana u lavu tvog želuca. Egzistencijalnim kljunčićem udaraš o unutrašnju stranu ljuske jajeta spolja obojenu bojama spektra. Par stepeni ispod nule obojilo je vrhove latica cveta trešnje ispred prozora u tamno - smeđu. Kao ispucala ljuska jajeta, išarano je pukotinama crno nebo, kroz koje će se izliti žumance novog dana. *** Šalji ih u bašte da tamo budu sami pred tobom. Šaljite ih u vrtove da stave nos na milimetar od zemlje, da čuju korak buba. Umesto gvožđa oružja zemlja tu govori svojim jezikom. Neka ih prekori, neka ih zaustavi. Svetlosni želatinasti miris sliva se niz nozdrve i grlo. Gutaj sunce! Voda sakriva i pokazuje sve boje, istovremeno i sad! Biljke i životinje drhte kompleksnost geometrijski varijacija. Lukovice naslonjene na lukovice, vlažno se maze - čekaju na rođene kratkog dana cveta. Šalji ih u vrtove gde će moći da naslute tvoju sveprisutnost da dišu svetlo, uzdišu postojanje.
