Bal na vodi Neumorno uvežbavam život ulazim u svoje ime kao na scenu prvakinja porodične drame graciozni pokreti čipka, rukavice, aplauz pukla je cev otkazale sve instalacije salonac postaje močvara udavljene statue i porodični albumi plutaju kao bove zemlja, mulj, biseri, krv krase gipsane ornamente popucala venecijanska ogledala potonuli kristali lusteri porodično nasledstvo na srebrnom tanjiru zubima kida očeva nova devojka nema ljubavnika čije me ruke odnose do obećane obale nema proroka sa tarot kartom lažnim falusom i disko Bogorodicom panika je đavo u erekciji čvrsta, nepozvana, neumoljiva što me uzima bez pitanja dok plutam na leđima palim cigaretu i pokušavam da se setim da li je Alisa posle pada polomila noge ili tabletu na pola tu smo samo moji zli duhovi i ja dovoljno za bal na vodi Animus u ruci ogledalo i u njemu neprijatelj zaboravljeni jezici ratuju granate od reči padaju na zamak od stakla iza manastirskih zidina bratstva pevaju uspavanku prelepom čudovištu htonskim dahom ono pali rukopise krljušt mu blista poput hiljade dragulja gospodari vlažnim ženskim lavirintima ne priznaje njene bogove od žada na repu mu ogledalo i u njemu moj lik Blasfemija on kaže da previše pričam, pušim i pijem moje diplome su antiafrodizijak za muškarce koji žude da mi budu potrebni on želi da me pokazuje kao prepariranu mačku staklene oči pamte slobodu divljina je poželjna ali u kafanskoj tački on ne zna da bila sam egzorcista falusom od sedam milja u sumrak isterivala đavole on ne sanja da bila sam filozof večerala mlade Apolone uz ritualno dozivanje proleća on ne veruje da bila sam mudrac točak eleusinskih misterija hijerofant tvoje bedne duše on ne sluti da bila sam mason i veliki majstor orijenta dođi pod moj lekoviti čekić on ne priznaje da bila sam Had i pijani Behemot i Demijan, jebi ga dlakavi rep što davi dobru decu otporna na srebrni metak danas nesigurno hodam kroz svetlo žensko telo isklesano u muškom imenu hodam umiljato, nežno, treperavo pokretima od mene starijih ispod jezika sedam života poslednje sam Isusovo dete siromašni iscelitelj grehova ali moja indulgencija nije na prodaju on, začetnik dinastije biznismen i ktitor patrijarh pa svetac od krsta ostade samo tetovaža on kaže ne smej se tako glasno nije damski Pjesme su nastale na radionicima poezije Zvonka Karanovića
