Dokle si tu? Desiti se moglo. Desiti se moralo. Desilo se ranije. Kasnije. Bliže. Dalje. Nije se desilo tebi. Spasao si se, jer si bio prvi. Spasao si se, jer si bio poslednji. Jer si bio sam. Jer su bili ljudi. Jer je levo. Jer je desno. Jer je padala kiša. Jer je padala senka. Jer je bilo sunčano vreme. Na sreću bila je tamo šuma. Na sreću nije bilo drveća. Na sreću šina, kuka, greda, kočnica, otvor, zaokret, milimetar, sekund. Na sreću britva je plivala po vodi. Usled, pošto, ipak, mada. Šta bi bilo da je ruka, noga, za korak, za dlaku od sticaja okolnosti? Dakle tu si? Pravo iz još odškrinutog trena? Mreža je bila jednooka, a ti kroz to oko? Ne mogu tome da se načudim, da se naćutim. Čuj, kako mi brzo lupa tvoje srce. Wisława Szymborska, "Svaki slučaj", s poljskog preveo Petar Vujičić, Narodna knjiga, 1983.
