Pomalo pokunjenog stava, Branko je stajao kraj spomenika i čekao svog dugogodišnjeg prijatelja Vuka. Približivši prste leve šake usnama, rastrojeno je shvatio da se u njoj ne nalazi cigareta, čijeg se dima uželeo. Dok je posezao za džepom od kaputa u kom se nalazio duvan, pogled mu se zaustavio u pravcu napuštene zgrade preko puta, u kojoj je nekad bila železnička stanica. Lišen konkretnih misli, posmatrao je velike kazaljke iznad ulaza, koje je vreme spojilo rđom. Zapalivši cigaretu, čiji je žar izgledao poput svica u decembarskom sumraku, primetio je da na stanici više ne postoje šine, ali je ipak zatvorio oči i pokušao da se fokusira ne bi li čuo voz. Umesto prepoznatljivog poziva za ukrcavanje i polazak, osetio je blagi potres u predelu ramena i otvorivši oči ugledao je Vuka.
Nekoliko minuta kasnije, na Vukovu inicijativu, zatekli su se u kafeu “Prestiž”. Odmah nakon pozivanja na rezervaciju i zauzimanja svog mesta za stolom njihovog privremenog utočišta, Vuk je nestrpljivo izgovorio: – Drago mi je što si mogao da dođeš, u poslednje vreme mi se nekako sve nakupilo… morao sam da te vidim. Nakon što je konobar, koji je u taj čas stigao, zapisao njihove porudžbine i nestao, Vuk je nastavio u istom maniru: – Prošlog puta sam ti pričao o Jeleni sa odeljenja ispod mog, sa kojom sam imao nekoliko “vanposlovnih razmena”, koje smo prekinuli nakon što je rekla da je počela da razvija osećanja prema meni… E, stvar je u tome što u poslednjih par dana osećam da sam pogrešio i da sam sve ovo vreme bio zaljubljen u nju a da toga nisam bio ni svestan… Verovatno to nisam želeo sebi da priznam iz nekog straha od bliskosti, pa sam negirao osećanja koja imam prema njoj. Ne znam… Prvo sam pokušao da je izbacim iz glave, pa sam pažljivo razmislio o svemu, ali jednostavno ne mogu da dođem do bilo kakvog drugog zaključka sem da su u pitanju snažne emocije. Nakon što je izgovorio poslednju rečenicu, Vuk je sažaljivo zaćutao i skupljenih obrva gledao u Branka kada je naišao konobar donoseći porudžbinu.
Uz jedinu promenu u odnosu na dotadašnji tok razgovora, koju je činila čaša Džek Denijelsa u njegovoj ruci, Vuk je nastavio: – Ustvari, kad malo bolje razmislim, naravno da su u pitanju emocije… i to najčistije! Kako drugačije objasniti to da sam ljubav prema njoj otkrio u trenucima kad sam saznao da je verena sa drugim? Pa to može značiti samo da je u pitanju suštinska ljubav… ljubav koja u sebi sadrži uzvišenu šekspirovsku dimenziju koja je isuviše čista i snažna da bi se mogla lako ostvariti, pa je zbog toga trenutno prisutna prepreka u vidu njenog verenika. Kako ne razumeš? Na ovaj način, ljubav se testira kroz zanos koji ne poznaje barijere realnosti, a ujedno se potvrđuje i njena snaga, iskrenost i gotovo književna čistota. Uf… još samo mi je sve ovo falilo… i pored ove situacije sam toliko rastrzan u poslednje vreme… tek što sam se vratio iz Rima a već treba da putujem za Pariz… to jednostavno nije humano… ova depresija me uništava, uopšte ne mogu da se pokrenem… Ali… ali znam šta ću! Stupiću odmah u kontakt sa njom i pokušaću da obnovim odnos koji smo imali. Ako procenim da je potrebno da joj otkrijem osećanja, to ću i učiniti! Ali, u svakom slučaju, definitivno otkazujem putovanje za Pariz, pošto želim da joj se posvetim tako što ću biti pri njenom odeljenju tokom većeg dela radnog vremena, čisto da pokažem koliko mi je stalo, jer prava ljubav iziskuje žrtvu – da nismo sposobni za tako nešto, bili bismo svedeni na najprimitivnije sebične nagone pri čemu bi naša ličnost, ljudskost i dostojanstvo predstavljale tek verbalni ukras. Nakon kraće pauze praćene pognutom glavom koja ukazuje na najdublju razočaranost ljudskom prirodom, izgovorio je: – Eh, to bi ti bila moja situacija, dobri moj Branko… kao što vidiš, nije mi lako… patnja besanih noći je ništa u odnosu na to kako se osećam u poslednje vreme.
Nakon izgovorenog, Vuk se oprezno udaljio od stola za kojim su sedeli i tihim tonom obavio telefonski razgovor posle čega je otišao u žurbi, dok je Branko ostao još neko vreme. Delovalo je kao da još uvek pokušava da čuje voz.
Nedugo zatim, Vuk je spavao sa Jelenom i otputovao za Pariz, dok je Brankovo telo pronađeno u sobi koju je iznajmljivao, nekoliko dana nakon što se ubio.