telo
moje telo je kolektiv
voli da organizuje plenume
odlučuje aklamacijom
ućutkuje disonantne tonove
koji se zatim grupišu u trojke
kuju planove
kako da naprave
kontrolisani haos
a to uvek krene po zlu
samo ponekad
kad je bačeno
u night-out liturgiju
opijeno trenjem
i toplim ugljen-dioksidom
deli sopstvene organe saplemenicima
kao darove pred put
život je nevidljiva ekstaza
skrivena u urnu-pederušu
mamurluk je udaljeno kopno
golog otoka
ustanovi
ustanovo
ponizno molim za oprost
polakomio sam se
poverovao u glasine o slobodi
u mit o životu uzdignutog pogleda
dubokog uzdaha
zaleteo sam se
u blud neformalnosti
prirodnog svetla
i drugog lica jednine
kao što možeš da čuješ
kako sam samo bio naivan
ustanovo
ne skreći pogled sa mene
dok skrušeno klečim
pred tvojim masivnim dvokrilnim vratima
čuj me dok starozavetno jecam
povinovaću se
predaću se svakom ritualu
prigrliću svaku titulu koju mi nameniš
biću večiti asistent
ni pogledom ni rečju neću pretendovati
obični administrator
prilagodiću svoju boju boji nameštaja
noćni čuvar
stajaću na klimavim nogama i kad niko ne gleda
kafe kuvarica
smešiću se na šale bardova
biću prašina pod tvojim škripavim parketom
akademici po meni nek gaze tanano kao da me maze
samo mi podari još koju godinu
dok mi čula dozvoljavaju privid života
da udišem pastelne nijanse tvoje tople memle
da padnem u tvoj neumitni
smrtonosni zagrljaj
samopovređivanje
puštam video:
muškarac u kožnoj jakni
telom opkoljava devojčicu koja sedi
i izbegava njegov pogled
čelom napada njene grudi vrat kosu
pokušava da je poljubi u usta
žrtva se izvija
na obrazu joj ostaje pljuvačka
to ga naljuti
šamara je sitno i učestalo
u prednjem vagonu tramvaja
nalazi se nekoliko osoba
naizgled nezainteresovanih za zbivanje pozadi
kakvi smo to ljudi
zgranjavaju se bogovi
po obližnjim bircuz-olimpima
skrhani super-heroji
u nesporazumu sa svojim moćima
ja to posmatram iz poluptičje pespektive
viknem
prestani prestani ne može to tako
hej zaustavite vozilo
prene me dodir po ramenu
shvatam da sam u kancelariji
iz bolnih grudi mi curi mleko
otrčim u toalet da se sredim
vidim svoje ruke pune svežih ožiljaka
vadim žilet iz nesesera
pravim još jedan
peti poprečni
šef lupa na vrata
zauzeto
ponovo
zauzeto
ne odustaje
odškrinem
pita
da li je mit osnov ili okov evrope
iza njegove glave proviruje zidni sat
radno vreme poprima
teksturu gnjile mušmule
Bojan Babić, "Glasine o slobodi", Raštan izdavaštvo, 2023.
