telo moje telo je kolektiv voli da organizuje plenume odlučuje aklamacijom ućutkuje disonantne tonove koji se zatim grupišu u trojke kuju planove kako da naprave kontrolisani haos a to uvek krene po zlu samo ponekad kad je bačeno u night-out liturgiju opijeno trenjem i toplim ugljen-dioksidom deli sopstvene organe saplemenicima kao darove pred put život je nevidljiva ekstaza skrivena u urnu-pederušu mamurluk je udaljeno kopno golog otoka ustanovi ustanovo ponizno molim za oprost polakomio sam se poverovao u glasine o slobodi u mit o životu uzdignutog pogleda dubokog uzdaha zaleteo sam se u blud neformalnosti prirodnog svetla i drugog lica jednine kao što možeš da čuješ kako sam samo bio naivan ustanovo ne skreći pogled sa mene dok skrušeno klečim pred tvojim masivnim dvokrilnim vratima čuj me dok starozavetno jecam povinovaću se predaću se svakom ritualu prigrliću svaku titulu koju mi nameniš biću večiti asistent ni pogledom ni rečju neću pretendovati obični administrator prilagodiću svoju boju boji nameštaja noćni čuvar stajaću na klimavim nogama i kad niko ne gleda kafe kuvarica smešiću se na šale bardova biću prašina pod tvojim škripavim parketom akademici po meni nek gaze tanano kao da me maze samo mi podari još koju godinu dok mi čula dozvoljavaju privid života da udišem pastelne nijanse tvoje tople memle da padnem u tvoj neumitni smrtonosni zagrljaj samopovređivanje puštam video: muškarac u kožnoj jakni telom opkoljava devojčicu koja sedi i izbegava njegov pogled čelom napada njene grudi vrat kosu pokušava da je poljubi u usta žrtva se izvija na obrazu joj ostaje pljuvačka to ga naljuti šamara je sitno i učestalo u prednjem vagonu tramvaja nalazi se nekoliko osoba naizgled nezainteresovanih za zbivanje pozadi kakvi smo to ljudi zgranjavaju se bogovi po obližnjim bircuz-olimpima skrhani super-heroji u nesporazumu sa svojim moćima ja to posmatram iz poluptičje pespektive viknem prestani prestani ne može to tako hej zaustavite vozilo prene me dodir po ramenu shvatam da sam u kancelariji iz bolnih grudi mi curi mleko otrčim u toalet da se sredim vidim svoje ruke pune svežih ožiljaka vadim žilet iz nesesera pravim još jedan peti poprečni šef lupa na vrata zauzeto ponovo zauzeto ne odustaje odškrinem pita da li je mit osnov ili okov evrope iza njegove glave proviruje zidni sat radno vreme poprima teksturu gnjile mušmule Bojan Babić, "Glasine o slobodi", Raštan izdavaštvo, 2023.