UDES
S neba je pao klin
I čuo se vrisak radnika
Od celog jednog kosmosa
ostala je crvena mrlja
Tog jutra je poslednji put
izašlo jedno sunce
U zapisnik su upisali samo
nesreća na radu
I ostala je jedna ćerka
da se ceo život pita
SOLITERI II
Parče betona dere mrak
Vrvi svetleća utroba
U svakom prozoru stoji
Nacrtano po jedno nebo
Kutak od hiljadu kutaka
Vrvi svetleća duša
Pod prozorom stojim kô list
Prebiram zvezde i neba
Brojim sunca na prste
Kad brojevi prerastu prste
I račun postane složen
Pamtim dva pišem jedan
HLOROFIL
Bog je nož iz mraka
I sečivo u potoku
I crna vidra
I bela lisica
I trepavica na obrazu
Bog je hlorofil
I mleko u kanti
Bog je kamenčić na koji ćeš se spotaći
Kada preplivaš sedam mora
I prepešačiš sedam gora
I padneš na ravnom
Tačno ispred litice
DNEVNIK
Rođena sam u Africi i na Tahitiju.
Bila sam Gogenova muza
i afrička princeza.
Ćerka poglavice.
Noa noa.
Hodala sam po blatu i prašini.
Bosa.
Kupala sam se u vodama
Krokodila i zlih duhova.
Volela sam zvezdano nebo.
Noć je mirisala na zvezde.
Noa noa.
To je onaj život gde sam pala i ja.
S nevinih daljina, sa očima zvezda.
Sad sam ukroćena zver:
Satkana od strahova,
Uhvaćena u mrežu.
Hranim se monotonijom
I rastem na betonu.
Gradovi mirišu na đubre.
Noa noa.
SOBA
Ako želite da jednog dana
Stojite na strmoj steni
Sa nekim
Proverite svoje kofere
Neka budu u neredu
Ali neka ne bude viškova i manjkova
Ili makar popišite stanje
Da znate na čemu ste
Ako želite da jednog dana
Stojite na krhkoj grani
Sa nekim
Proverite džepove
Bacite suvišne razglednice, staro kamenje i stare oblake
Stare pozive i stare treptaje
Stare planine i staru dugmad
Ako želite da jednog dana
Živite u jednoj sobi sa nekim
Budite spremni da otvorite sve kofere
Izvrnete sve džepove
Otkopčate svu dugmad
Budite spremni da neko rukom pretura po stvarima u vašem koferu
I da ostanete u sobi
LIPA
Umorila sam se od kiše
I od mirisa poljskog cveća
Od odlazaka i leđa
Svojih i tuđih
Ulica je teška od mirisa lipe
Od proleća koje se vuče kao prebijeno
Ulicom uzbrdo
Ljudi su po granama pokačili pokisle kapute
I stare papuče
Ušli u svoje tople jazbine
Da se sklone od lipe i od kiše
I dalje ne znam šta je strašnije
Čujem zvuk svitaca koji se još nisu rodili
Nadima me letnja pšenica
I zvezdano nebo
Ako se ponovo sretnemo
Pomislićemo da je greška
Odlazim
Za svaki slučaj
Ulicom uzbrdo
KUGLA
Dok grabimo vazduh
ili meso,
sat kaplje.
Sunce se prosipa
po širokim bulevarima.
Ako sada ne pronađemo dukate,
možda ih nikada više neće biti.
Na istim se mestima
nikada nećemo sresti isti.
Ako krenemo kuglom u suprotnim pravcima,
hoćemo li se ikada sresti?
Zemlja je okrugla,
ali život je kratak.
Tamara Sokolov, Hlorofil, Presing, 2025.
