KROZ OŽILJAK
Kako ju je zaboravljao
počelo je to lekovito tonuće
brisanje traka
dodira glasa mirisa
bljesnula je vizija
oštrice koja raseca tkivo
kao otvaranje pastrme
U tom prostoru
moglo se ostati
do raspodele bola
vidrasto zaplivati
držeći se šapicom
za obe obale
Zavejalo je iz vedre nje
pokazavši joj da kroz taj
uzdužni polutar
može ući u stanište
čiste samoće
ALMA
Kada više nije umeo bez nje
napravio je lutku
u prirodnoj veličini
bilo je lako
jer znao je ulaz u svaku poru
svaki preljub kože
ožiljak od kozica
kako zaplivati a ne utopiti se
u jezercu
savršeno uvezanog pupka
samo nije umeo da ukorači
iz pretkomore u komoru
da zavesla kroz karotidu
i udene se u misao o privrženosti
Alma se nije sećala te ljubavi
pa je spuštala krotko stopalo
u trag ludila
uz uzdah
kakav raspamećeni vek
jednom je čak pomislila
da ga je odneo vihor rata
ali se vratio još mahnitiji
njen ljubavnik zgrušane krvi
Oskar divlja Kokoška
KAKO LJUBAV STARI
Posle svake prekretničke
srčane krivine
smesti u dužicu po jedan
slavljenički god
krljušt joj svetli
od nepotrošivog sedefa
od spavanja u mladom kupusu
uvek izabere rizičniji put
može se siročetu
koje nema koga da izgubi
Ne zna za gubitak mišićne mase
jer trenira preskok prepona
preko opštih mesta
u koja su je okovali
ponekad svedoči čudu
pobunjene gingive
kroz koju se pomalja
gladan zub
nemajući kuću
razapeta je u letećem šatoru
kao osećaj nepobedivosti
kroz ritual
