CRVENI RAK ILI PUTOVANJE NA KRAJ JEZIKA
Čuvenu biblioteku knjižaru
napustila sam noću
tada je monitor zasvetleo
hajde da ih prizovemo
pomislili smo uglas
kako ćemo ih namamiti
možda pominjanjem žena
koje su voleli
a obojica razbludni
gladni lepote i vrelog daha
Opisujemo ih veselo i izazovno
prelistavamo njihove knjige
u sećanju
moj udaljeni prijatelj bi mogao
njihove stihove i da kazuje
zna tajne i dogodovštine
glas mu iskri od uzbuđenja
mene je jedna prizivajuća duša
učila da jedem tatar biftek
meso između nas bilo je krvavo
onda pominjemo masonsku
sahranu
i sve žene ucveljene
koje su se opraštale
običaj one druge duše
da živi bez novaca
žene uporne u suznom čekanju
decu rasutu u poljima suncokreta
I tako cele noći
drhtavih svetlećih slova
koja smo ukucavali
jedan preko drugog daha
dok nas san nije savladao
knjige su im se otvarale
na začudnim stranicama
zvezdanih mapa i poezije snova
ne znamo da li su se pojavili
da li se hotelski stočić pomerao
nismo bili duhovima nadmudreni
jer poezija je samo prizivanje
