Razlozi za belo tugovanje
ispeglaćemo svoje dijagnoze
srebrnom vodom
zlatnom makom
heljdom u kornjačinom oklopu
zdravlje ulazi na uši
bolest izlazi na usta
narcisa si pokupio slamčicom
prepoznaćeš ga
po paničnom napadu
dva dana kasnije
na dnu kese
u koju dišeš
ugledaćeš svoj odraz
zapamti ga i reci:
evo me svete
došao sam da doprinesem
masovnoj konfuziji
Veliki dan
postavio si sitnu napravu ispod mog čela
da me priziva kada odlučno ti ne dolazim
proizvodi snove od kojih se znojim i dahćem
kasnije ih se ne sećam i mislim da ne sanjam godinama
budim se pod hipnozom i odlazim tebi iako sve četiri mene u meni
čupaju kosu i molećivo me zadržavaju
uhvatila sam san
jedna ja ščepala me je za vrat i trgnula
neću ti se odazvati
puštam dlake na nogama i pod pazuhom
da sprečim bekstvo svom telu izdajici
tvoja su odbacivanja sve grublja i opasnija
veliki bol nije mi afrodizijak
klatno odlazi predaleko, još jedan njegov zamah bio bi moj kraj
hodnik si ogledala, svi odrazi su moji
nije me probudila tvoja naprava
pesma je htela da vidim kako se produžio dan
čupam taj kliker ispod čela
bacam ga do 27. Marta (živim iznad ulice koja se zove po datumu smrti mog oca?!)
gađam komšijinu mačku koja šeta na ogradi terase
klikeri dobijaju veliko ubrzanje ako se bace s namerom
svanuo je veliki rođendan
probio se kroz naslage smoga
mačka je mrtva
otrgla sam ti se, vraćam se u san
zameniću tvoj lik Isusovim
bolji je frajer a i danas je njegov dan
Vetrovi krše grad
surovim zamasima kroz
loše postavljene krovove
pokušavaju da ubiju ljude
žena čeka jutro
da se uveri da je budna
deci proverava puls
samoća joj šišti u grudima
izbija joj do temena
pritiska grubo nerve
usnuli pas ne pomaže
nepoznata pravila nesanice
postaju nova stvarnost
Nadigra
u prolazu poljubiš mi rame
oduvaš svu poeziju
u beskonačnost prostora
ne uzvratim
zagledam se u vodu
zidovi nam se pomnože
viša sopstva zalegnu
na vrh Kule Nebojša
sa blokovima tišine
utopim se samodovoljna
u nulte koordinate grada
Ćelava pesnikinja propoveda dobrotu
odseku joj frizuru i sisu
postane amazonka
zalazi u snove
leči stihovima
jedino što je ćelava
Pjesme su nastale na književnoj radionici Zvonka Karanovića