Vasil
Lepi moj
sunce
vasile, reko
pričaj
i vodi me
do dragstora ispred kog
crvenooki žickaju
pažnju i siću
salutiramo im osmehom
naši prijatelji čeznu
za povratkom u prirodu
a nas liže gusta senka novembra
krici divljih svinja me plaše
vasile
noću
svakim prstom prelazim
preko njenih ključnih kostiju
vasile, zaborav ćopa iza nas
požuri
iz zemlje rastu kosti kada na njoj dugo spavaš
mi to znamo
vasile,
olabavi stisak, boli
ali ne puštaj
progutaće me javorovi
i miris truleži
naših
livadom rascvetalih heroja
sa druge strane
čekaju nas električni ćebići
i internet, vasile
žena koju delimo
postaće stvarna
vasile, spavaš
milujem ti jagodice
iako prste ne osećam
menjaš se
u tvom telu ostala je
vest
vratićemo je u grad
ti si moja žila kucavica
meke larve rastu u tvojoj tišini
vasile, budi se
idemo u lov na leptirove.
