sve kućne žurke sa kojih je trebalo da odem ranije
ne idu mi društvene igre
koje traže otvorene karte na stolu,
mogu dobro da se sakrijem
ali to više ne prolazi
pravila na koja nisam navikla
komunikacija je ključ,
moja porodica je učila
kako se voli u tišini
znam aktivno da slušam
sve stvari koje me ne zanimaju
riječi predostrožno zaustavim
pozamašnim gutljajem vina
nezainteresovano dopadanje
lijepi predmeti me odvlače
ja ne umijem sa distance
pretvaram se u tvoj muzički ukus
ne podnosim poraz
ali znam kako se gubi,
sve nedostatke skupljam
dok ne proklijaju
kad se ne očekuje
biću precizna –
centar u pikadu
nikad ne promašim
nismo sklonili tragove
ljudi ispred wc-a
za šankom
u prodavnici
uzimaju od mene
intimne poglede
prećutno razumijevanje
dam im se
namjerno naivno
svjedoci naše nužde
odraza u ogledalu iza žestokih pića
kondoma i hljeba na kasi
stranci u prolazu dobiju više
od onih u krevetu
nek sluti na radost
nalakirala sam nokte – crveno
da hipnotišu dok u nehatu
kuckam po staklenom stolu
očekujući njega da se pojavi
tamo gdje nikad ne bi došao
zbog mene
stavljam crveni karmin
skrivam izgriženu usnu
– samopouzdanje najbolje izgleda
kad ga nemaš
kažu da sam suzdržana
kad pocrvenim ne znaju da je to krv
pošla da sruši sve membrane
ipak se ne čuje damar nervnih ćelija
sve ostalno na meni je crno
za svaki slučaj