MUKLUK[1]
Šta da im kažemo?
Da se more zaledilo pod našim eskimskim čizmama
poput rastegljive folije, da su zrnca
leda klizila po plavom pločniku
i odzvanjala kao zvončići Inka. Da je ćudljiva
ravnica bila beli tanjir, možda rotirajući
poslužavnik, ili snežno beli rodeo na kome
sunce galopira žutim krugom, sjajni
razmetljivac, i poskakuje na dugačkim uzdama.
Da se zastor gorskog vetra podiže
sa planine, da ledena kupola
sija poput fenjera ili guzova
našeg svetloplavog nepostojanog sveta.
Da su žene tamo podivljale
i izgubile svoj jezik, da su im se vagine
uvećale i da svetle u tamnom krznu,
placenta crvena na ledu poput krvoprolića.
[1] Čizme koje nose Eskimi, najčešće se izrađuju od kože irvasa ili foke. (Prim. prev.)
GLASOVI PREDAKA I JA OSLUŠKUJEM
sasvim nam je dobro
u ovoj maloj zemlji
koju smo oteli od Maora
glasovi irskih predaka
hrapavi, samopodrugljivi, prgavi
kada su stvari krenule po zlu
nisu očajavali
zbog toga
smejali su se, pili,
stvari nazivali pravim
imenom a kada sam poželela
da me pohvale, pa, ti si devojčica
koju je majka zaboravila da udavi
bilo je sasvim dovoljno.
Priredila i prevela Jelena Mandić