Oblutak Fragment prvog komada Nepravilni mesec Stalni oblak Slepo oko prašine Nebrušena planeta grinja Trajni prijatelj među prstima Rušilac džinova Nešto što postaje ogromno u cipeli Mrva gromade Stenino tiho dete Čedni učenik cveća Embrion ledine Sivo seme očaja Stameni član bratstva koje glanca vodu Dragulj mudrosti Večni plod korova Grobnica kišne kapi Starci Deca su im otišla; skoro svi koje su voleli i pola onoga što su razumeli nestalo je. Ali vrata su još otvorena, svetlo na tremu upaljeno; malo vetra u noći i oni čuju korake kad par listova padne. Građanin 1 Pauk kog udaram ispušta nit na pod steže svoju pesnicu. Mačka leži; gleda u mene kao kroz prozor. 2 Ja sam čiviluk za kaput uvrnut besom. 3 Sve nestaje iz mojih šaka – krajolik pod pretnjom aviona, ženino zapanjeno lice. 4 Služio sam džina koji je pojeo sela, čije su ruke izbrisale zvezde kao kapi kiše sa vetrobrana; on je razbio nebo čovekovo sveto ogledalo, i obećao mir… 5 Činio sam te stvari za slobodu, beskonačnu kao bulevar gde su sva svetla zelena. 6 Moj auto neće da krene. Mrtvi listovi me prate – škrabaju moje ime. 7 Ja sam kukasti krst, bezglavi čovek čiji gvozdeni udovi melju svet. 8 Hoću da se promenim čak i zidovi dobijaju novu boju. Suncokreti Niko nije pričao sa suncokretima, tim starinskim mikrofonima na praznom placu. I tako, oborili su svoje glave i, polako se raspali. Splin Ponekad samo visim okolo kao kaput pokojnika, ili prazan plac koji drhti kad prođe posada zidara. Idem u kafić satima sedim i gledam nemi film prozora – ljude, naškrabane i zbrisane na dugačkoj, sivoj stranici. Kasnije, kad oblaci blesnu pa iznenada ostare i rastuže se, krećem u šetnju. Veče počinje farovima i saundtrekom ptica koji jenjava od drveta do drveta. Iza garaže, nekoliko čudnih korova, viših od čoveka… Stari kafe Ima jedan stari kafe otvoren svakog dana i cele noći na bulevaru vremena Jeremija je tamo plakao Platon došao da podučava ponosni Bodler milovao beskonačnu kosu svoje dosade a Gandi naučio da propoveda tamo je svako bar jednom video čudo u prljavštini posmatrajući ljude sve te ljude na bulevaru vremena Tamo smo ti i ja sedeli kad smo bili mladi Videli Jovanku Orleanku kako priča sa anđelom za susednim stolom čuli Kaina kako proklinje Avelja Marksa i Frojda kako pokušavaju da analiziraju ništavilo između stvarnosti i želje A ja sam video lepotu ljubav i strast na mnogo načina u dve hiljade godina uvek isto izgledaju sede u starom kafeu na bulevaru vremena Postaje kasno Dođi bar na sat pridruži se stolu gde se ljudi šire kao latice oko cveta lica cvetaju kao ruže stranci pozdravljaju strance turiste sa zvezda uzmi malo vina pre fajronta na bulevaru vremena S engleskog prevela Lena Petrović Bert Meyers Unsung masters - Bert Meyers
