Veliki pad
Sapleo sam se u snu.
Novac mi je podario svet.
Polako klizim u stvarnost.
Metafizika odsustva
Sakrio sam se u uglu praznine.
Hegel levo
Hegel desno
Hegel pravo.
Tebe nigde.
Već u oktobru nema nade
Da ću napisati stih,
zapeo sam između dva jevanđelja.
Šetam se izduženim prostorima,
povlačim linije, crtam čudnu geometriju.
Upao sam u rupu antipoezije,
slova mi nemaju čak ni šum.
Kamen mudrosti
Šetao sam ulicom, spotako se
o kamen i upao u – poeziju.
Velika tajna
Porodica se zazidala.
Ja savijam kestenovo drvo.
Pjesme su nastale na književnoj radionici Zvonka Karanovića
