Dvadeset tri Da je Bukovski pio Bladi Meri, rekla bi mu Da jede više Celera Više celera Celera dušo -rakijica na stolu puna U agoniji petka Lepo letnje veče Već na izmaku Trubi voz što prolazi Kroz moj grad Iz mladosti Sad je već pola rakijice na stolu Mačak nahranjen Pesak zamenjen Pije macan vodu iz činije Zgrade u noći kao švajcarski sir U njima hiljade mravljih sudbina I baš još malo rakije na stolu I pljuga I mačak je kinuo On prezire agoniju vikenda I bube Njegove igračke Leto lagano umire Prijatna gradska buka Na dvadeset i tri stepena To može biti i broj njenih godina Devojke na biciklu Što razvozi pice I došla je. Negro moj mačak Pocepao joj čarapu Na nežnom delu belom I ona je ljuta I našao sam iglu I zašio je I ona se nasmejala I ništa više od ovog petka i Pomazila mog mačka Ja sam joj uredno platio picu I ponudio je cigaretom Ona je odbila I pitam se kakve su Te žene Sa kojima se družim Otpratio sam je Pričao joj priče Verovala mi je Ali me je taj svetli isečak Na čarapi pratio cele noći Dok sam izigravao turističkog vodiča Bio sam spakovan u Kofer broj 23 A grad je goreo I plakao pice Zar baš na Sajber mandej? Rasipao sam svoj unutrašnji glas na banalnosti svakodnevice, ona siše srž a čips je lepo krckao i pivo je dobro teklo Mejnstrim na umoru, vikend sa mačkom ponekada osvetljenom reflektorima internet postova U brošuri pišu o velnesu i šta činiti iskreno biti nežan prema sebi okreni ka vrednostima, udaviti proleterskim rukama komercijalu, i napisati joj ljubavnu pesmu o rastanku, zaslužila je lepu smrt perfektno dizajniranu za sajber ponedeljak Zavoli film nebo knjigu sunce mesec avion čorbice koje nisi kuvao pokaži im ga u restoranu ludosti i osmesi tvoja su najjača oružja izostalih i preplaćenih računa za stan na dan u sopstvenom gradu nepoznatih lica sa znakom pitanja na guzi I onda gledaj kako ta mesnata lopta leti dok piješ ceđenu narandžu u sobi od trista milja neko trči za tačdaun tamo gde niko nije pomislio, gde osećaš da vredi tamo gde ti zlatno srce bije tamo gde je ona sa fotke u mom kompjuteru Zaboravljena Kako se izboriti sa belinom lista? To je uvek bilo pitanje od million priča. Jedan dolar, jedna priča, zar to, Zar sve to nije nemerljivo? Ko potočna planinska pastrmka Šta je starije, priča ili pesma, I koliko im vremena treba Da izrone iznad planine do grada, da Siđu do reke, i odmere snage na neonskom svetlu, Iznenada u svitanje ili zalazak Tema za tebe i mene U toj gužvi života koji vrije na ulici Znojavoj šumi ljudi, U toj ulici oni šetaju kao po traci, neke Psiho fabrike namere i želje da vide i osete noć Opet neki krug između kuće i Posla i žurke i kuće i posla i žurke i Deca što vrište u fontani kao Bačene parice Ispuni mi tri želje ribice… Burek u 5 ujutru, i neka zvezda što ostane Šaljiva, gasi se lagano, a neka ode Sa lokalnim frajerom u ćumez od reči Bircuz tela, Isprskana pivom i fotkama sa mobilnog telefona, U par pokreta pred izlazak Crvenog sunca i zažarenih pljuga, I zveketa flaša ljudi Onih što su ostali svetlih očiju Znaju da izrimuju napamet pesmu Pariza, U nekom bezimenom gradu da Osete sva ta nepoznata lica, Da ih povedu Jednom viđena i nezaboravljena slika Koja se pamti kada je najteže, Odlazi pijana sa arlekinom jutra I dolazi kada otvoriš Zelene oči duha Izlizanih pantalona Nakon beskrajnih šetnji Opet ih oblačiš, Spremna za novu Avanturu, Dan seče noć A svi misle da si luda, Nestaju oni, Nestaješ i ti U vedutama grada, Zaboravljena, Ničija K’o ova pesma Mera nežnosti Žurimo jurimo ludimo Želja ohrabruje Stvarnost obmanjuje Izgoreli snovi Sanjam ti kolena Izguljena Nežnost Bez usana Treperi bez uzdaha Škripa glasa Stari biskopi Kriju uspomene Slike, mirise, tajne Grobnice dvadesetog veka Jedan tako srećni intermeco. Osvojiti Bez pokreta Poljubiti žestoko na pešačkom prelazu, U hodu I naravno, odlazite srećni na taj film Koji je izmislio neko Možda baš ti, Nestaješ pre poslednje scene Osvetljena filmom Nasmejana, pomalo tužna, Velika Ništa nije tako apstraktno Kao portret nekog koji pije očima sliku Otkrivajući istine u Liniji svetla koja se sliva Po njenim ramenima Kroz prozor sobe Ta luda svetlost velegrada I cev pištolja koji se puši bešumno Crveni karmin na ivici kadra Ove opijene pesme Macan koji nije znao da kaže ne I tako, jednog dana čuje se on sa ljubavi i opet sazna stvari koje je nekada znao već, i one koje nije trebalo da zna, ali sve ga vrati na početak i na ono što kažu u priči od trista milja, po njoj mladić hoda koji nikada nije znao da kaže ne, ali je znao da izabere i stigne dovde dobar, sažet u jednu tačku. I onda od te tačke on sanja i kaže Nikada ne pravi omlet posle dva noću u soliteru koji gori... Tačka se prži sa jajima i ona jede jaja i zagrcne se od tačke i iskašlje mačku, a mačka ima sablju i momak isuče sablju i mačuje se sa mačkom dok ona pere vile kojima je jela jaja, soliter gori onda maca prede i igra se a on se ponudi da opere suđe devojka srećna kaže kako je lepo kad se nudiš da opereš suđe, macane, i proguta ga Mladić se budi, Počeša se po glavi i obrije brkove i mazi mačora spremi jaja za doručak skuva kafu I samo tako, baš tog dana čuje se sa ljubavi i opet sazna stvari koje je nekada znao i one koje nije trebalo da zna i stigne dovde dobar, u šoljici kafe dok se macan igra tačkom. Lepa ptica Jer sreća je lepa samo dok… Desanka je velika Sećanja su ključna Film muzika fotografija Nešto taktilno Ljubav život smrt, Misterija promena, ćud žene Mislim Iz mladosti upamćen, pogled traje u starosti Ljudi sa duhom dvadesetsedmogodišnjaka Najlakše je da se izgubiš U redu Za stvaranje treba malo haosa Volim brzo da napišem Pesmu u kurzivu Posle je glačam kao Skulpturu Ukradene nevinosti Lepote grudi Prvi koraci deteta Iskreni Smeh i plač Ispunjavaju prazninu prvog postojanja Telo i oblik Udavljeni u istoriji, Da si riba, možeš da Plivaš u tome Loviš male istetovirane insekte Na butinama dame s halterima i puškom U Evropsikm baštama Potoci teku, Ona stoji sa krilima ptice, Uhvatiš je rukama za krila I pustiš u nebo U Pariska predgrađa U nepoznato U belo nebo belo vino Šarena ptico Donesi mi ono Što nikad neću naći Mrvice dana U Marianbadu Parče tehnikolor filma mi treba Da te snimim na ulici Već zamršenoj od života Povezanu sa prošlim i Budućim Snovima o letenju, Ptico lepa, mog kraja I tvog početka
