tamo će se nastaniti zveri
otišla si
pinkle sa stola
vraćam u džepove
usisavaju me koferi
razglavljenih vilica
sažvakana posteljina
pod njom se gnezdi Behemot
dodaje još dva
na svojih devet
neproživljenih života
ne bacajte na nju bisere, svinje
volim je bez šminke
nalakćenu na pesnicu
asimetriju njenog lica
dubinu kapi na rubu pogleda
brda kukova, prevoje kože
reljefe celulita, deltu butina
magistrale koje do nje vode
u pigmentu nosi sedefe i topaze
prašinu šafrana, mrve saher torte
jedino ona sedi graciozno
na tronošcu znaka pitanja
golih prstiju, zglobova i vrata
njene su reči preživele epohe
lomi ih o kaldrmu, u crni prah
lament iznad nebodera
fen odnosi crveni pesak tvojih jagodica
nazovi me kapetane
dok svetla aviona
na površini vode
i kože
trepere
kao eritrociti
bez jedara
ne zovite je posle 3:30
lepo ti stoji kaput od popodnevne gužve
u prevozu, dok odmaraš svoj glas
mišiće obraza i vrata, stiskaš šipku
kroz prozor neko dete sakriva u šaci
lopticu-skočicu, smeši se u vis
bulevari uranjaju i izranjaju iz smoga
popodne otkucava spratovima
do tvog balkona, koji gradu okreće leđa
na njemu udobno smeštaš stopala
u papuče, ogrnuta u sva svoja neću
neka te čuvaju od promaje i praznine
velikih tamnih soba i hodnika
Vojadžer 1 napušta mlečni put
želim da izmisle beskonačni zum
i tako pratim njen detinji trk
uvek, u krupnom planu
i kada ode daleko
van dosega mog glasa i briga
od kojih, samo vrhovi sedih
još nisu zamakli iza zakrivljenosti zemlje
Pjesme su nastale u okviru pjesničke radionice sa Zvonkom Karanovićem
