pastorala dodiruju se dlačice tvoje i moje četkice za zube ljube otisci usana sa prljavih čaša u sudoperi u korpi za veš tihe orgije Mu plima vazduha sa obala Izraela i Jordana hladi naša tela oživljava arabeske na zavesama puni jedro skinute majice sasušenih talasa pod pazuhom iscrtava arhipelag lika mornara iz Valete na vrhu si mi jezika klizim niz ivicu potonulog kontinenta o tebe lomim katarke ostajem kanu nasukan u boci na polici iznad tvojih kapaka dok bauk ne dodirne tvoje otkriveno stopalo na spratu niže plafon je pao na lonac pun mušlji smrvljeni malter u marinadi maslinovog ulja i rozea kriješ oči pod ljušturom jorgana eho nestalih dnevnih soba prosijava kroz ključaonicu puževi ciče dok ih kuvaš mile uz zidove lonca školjke ćute i kada ih gutaš žive odakle te zovem ako kroz okna čuješ sirene i dlan spustiš na vreli sims dok granit pločnika tinja a nigde vatrogasnih kola ako ti se učini da su pešaci tek sklonili pogled sa tvog prozora i odlaze neparnim korakom sveže otisnuti sa Hoperovih platna ako nestaju u senci tvog perifernog vida dok zuriš u nadograđene krovove iza kojih su se sakrila brda onda znaj da je gorelo u njima do poslednjeg stabla šatorskog krila i ćebeta za dimne signale kada sirene utihnu trgove tvog grada ozvučiće odbegli zrikavci slušaj ih, bili su tamo Danilo Đoković, Zbogom, Dilane, Enklava, Beograd, 2023.
