mojim roditeljima
odrastao sam
pitajući se
koliko ljubavi ima
u grubostima koje
slušao sam godinama
krišom, iz svoje sobe
i gledao nepomično
sa zadnjeg sedišta
porodičnog auta
repovi
krv i meso moje
vi ne čujete
repove
što za mnom se vuku
ogromne guje
hrle, spotiču se
kroz galamu bljuju
gnusne istine
najmiliji
u bolu, zaslepljeni
umesto otrova
cede moje oči
skreću pogled
i posramljeno ćute
mama, kažu da ću goreti u paklu
pitaj ih, sine
zna li taj njihov bog
išta o paklu
kad zemljom hodao nije
kao žena
bili smo dobri momci
slično smo odrastali
na suprotnim stranama
našeg malog grada
upisali smo dobre škole
trenirali košarku
sa časova glume
trčali na engleski
jedva smo čekali da
pobegnemo tamo
gde nas neće poznati
ljubopitljivi susedi
što su za nama vikali
idealni sinovi
ko devojčice mirni
lepi i pametni
biće sjajni zetovi
hrabrili su naše majke
svi ti rođaci
koji nisu slutili
bili su dobri momci
neki kažu čak i sad
rat je, ljubavi
i bombe padaju
ulicama kojim hodam
ukoliko probaš
držati mi ruku
usred bela dana
armija
naoružanih čela
spremna je za napad
pred budnim okom
rođenog grada
skrivamo se
iza zidova
iza mraka
rat je, ljubavi
nama svakog dana
ratniče moj
povlačenjem
pre svake bitke
teraš me
i kroz pesme
da obaramo ruke
jači si
tvoje zgrčene šake
iskazuju moć
brišući sa lica suze
ja to ne umem
