koliko grubosti
živote, imaš li ti pojma
koliko nam tvrda koža
postati mora
da izdrži pogled ispod oka
u trenucima sreće
kada izgubim svest
o svetu koji kune me
i pljuje,
a bezbrižan budem
ne primetim nekad
niti čujem
ja ne bojim se
sveta koji uz nas hoda
ne bojim se nikoga.
sudbino, znaš li bar ti
koliko grubosti
zbog dlana u dlanu
i pišljivog zagrljaja
ja istrpeti moram.
rodoljubiva pesma
ljubav
jedina je himna
zastava i grb
za koju sam spreman
svoj život dati
boreći sa
protiv svakog
ko u njoj vidi
neprijatelja.
ožalošćeni
oče, ljutiš li se
što svirepo ubijao sam
sve tragove tvoga lika
koje nasledio sam
preživela su
slova tvoga prezimena
i ista krvna grupa
u dokumentima
sudbinu koju poželeo nisi
ni najgorim neprijateljima
u inat tebi
misliš da birao sam
oče, mrziš li me kada
pomisliš na to da
unuka od sina jedinoga
nećeš imati nikada
oplakuješ li ga
više nego ja.
kletve
tvoga tela glad
krijem pod noktima
i prezirem svakog
ko o tebi zna
više nego ja
a kunem onog
s kojim sad
nasmejan ćutiš.
