CAREVNA
U mrtvoj potopljenoj šumi,
susretali smo se
Olga B. i ja, u magli jutara, u predvorju nekog –
busenima sena ocvetalog polja i izgorele trave.
Ona beše bela i potpuno bosa,
šljunak osenčen vlagom kao dodirivaše nju i njene pustinje.
Sa ciganskih raga ispod niz drum,
stihovi koje čuh i reči,
oboriše mi pogled i dotaknuše lice;
u pesmi toj –
dodirivah nju i njene pene,
uz pogled oboren i mesečine.
U procvetaloj noći,
nabijenoj mirisom duda i nehotičnog sećanja,
kroz nasukane ravnice,
crnim talasima neka reka zapljuskivaše trave.
O ŽENI KOJA DOZIVA IZ TREŠNJAKA
Vas znam od detinjstva,
nemojte reći da su vam nesreće donela nevremena.
Vi ste tako lepi,
a vaša kuća je sada prazna.
Vi ste ustuknuli pred neobuzdanim udarcima
ovog prozaičnog života.
Vi ste tako lepi. I vaša koža je glatka.
Kao rumen sen ruže.
Sada se spotičete o sudbinu,
kao o ivičnjak.
Morao sam vam reći,
da tako krhka žena,
ne bi trebalo da spava,
otkopčane košulje i otvorenih dlanova.
Divio sam vam se još kao
četvorogodišnjak.
Sećam se jasno da je bilo tako.
Vi ste sada klecnuli pred grozomorom,
ali je vas ne osuđujem niti imam šta protiv vas; –
ja tu ne spadam.
Trebalo je još da vam predočim:
da ste naokolo,
uvek, svoje pokrete izvodili
zanosom, rujno –
kao kroz jutarnji vetar.
Vazduh oko vas je oduvek mirisao na narandžu.
Ta, šta vi ima da izgubite pred njima
kada je vaša senka nežnija od mora?!
Oni vam jedino mogu zavideti.
A i vaša stopala su i dalje, tako da kažem, meka.
Vaši koraci su još polučujni,
vi ste tako nesvakidašnja pojava
i mogu samo da vas odlučno prekorim:
Ne plašite se ispraviti vrat
kada prolazite pored njih
vi, nepatvoreno biće, nežno.
PLESAČICA
Tatjani B.
U prugastim noćima oceđenim u pepeljari,
Zbacivši pamučni dodir postelje sa tela tihog znoja i grudi
U mirisima narandže
Korača zorama gradovima bolom
Molom kao nekada Dalmati na Pelješcu
Ispire usta jorgovanom i miriše kao zvezda –
Kao beskonačna iskra Samarije plesališta Crnkinja postojbi hana i lepre
Lepet njenih krila
U ćupovima od korala
Tirkiznog cveća obojenih očima mlade nage žene
Njena jevrejska koža i magija ćesara –
Plesališta iza kojih izviru jutra
Vatren vonj njene kože, njen miris tela nalik na luku
Obojenost njenih usana
Njena stopala u pesku tišine zaspalih kuća
Stona
Kaplje kao bura kap njenog “ja”,
Kao vetar koji kruži oko sebe
Kao bokor ostavljen na promenadi
Okreće se u zanosu plime
Viknuvši jeno “Oh”
Njiše kukovima prosipa urne
Nokolo deca razmiču prste sa lica
Zelen miris ružinog bršljana trag kože na zglobovima
Tih bol tik iznad prepona
U noćimaoceđenim u pepeljari
Zbacivši pamučni dodir postelje sa tela tihog znoja i grudi
U mirisima narandže
Korača zorama gradovima
URSULA
Jedne noći u smoli ruzmarina
dolazi žena u sandalama
tamno crvenih usana
iz žbuna ruzmarina usnama uperenim u paru
u kući iza zadimljenih prostorija gde se karta
Na zglobovima ruzmarina
ljuljuška perle
dok talasi privlače galebove
otopljene su koštice
Ursule
i višanja
Vrbovo stepenište izraslo iz groba
vodi do mora
kolica klize nizbrdo ka molu
dok smokve mirišu
kamenovom stazom
šipražije se naginje u vruću noć
Kartanje u sobama postaje razogvetnije
nedrom bosutnih planina
mlada žena
usnama crvenim od rude
otapa pljuvačku steže veš
