KRAĆE
Odlučio sam
Menjam stil jadanja
Biće kraći
Biće lakši za tumačenje
I savršeniji
Gledaću da ga svedem na telegramsku poruku
I neću se njime baviti svakog dana
Nego pretežno utorkom
I nikako punog stomaka đuveča
A i biću probirljiviji kad budem uzimao stihove
Iz velike škrinje poezije
Paziću da svaki od njih ima barem nešto i od mog temperamenta
Nastojaću da ih razume i čistač ulica
I oblaci i polje i vetar koji trči zadihano poljem
I stena koju more neprestano šmirgla
Neću lagati pred decom da me nežnost maslačka baca u staračko očajanje
Dakle, raščistiću sa sobom i u sebi
Sa svime što mi opterećuje dušu
A najpre, raščistiću svaku vezu sa svojim nepouzdanim ja
Koliko god da mi je ono godilo, zbog lepote nenadnosti
Ne želim više s njime raspravljanje na temu
Zašto se još ne predajem
Hoću, ovako raščišćen kao pesnik da živim svaki dan ravnopravno!
A GDE SU SMRTOVNICE
Jedina kafana rasturena
Jedina prodavnica opljačkana
Lopovi su ždrali suhomesnate proizvode
Razbacivali se keksom i bombonama
A na podu su ostavili koliko hoćeš
Lokvastih fleka od isparene mokraće
I osuešene suvarke izmeta
A zidove umazali šljivama-brisevima iz dupeta
Na jedinom seoskom trgu
Jedina česma izvaljena iz postolja
Jedini spomenik partizanima
Klati se naheren kao pijandura
To nisu kape na njima, ni zvezde petokrake
Već šest koščatih gladnih vrana cedi sa sebe crninu
A dve čavke je kraduckaju
Nijednog meštatina, ni grlo stoke, nikoga
Po dvorištima tišina naleže na usahlo cveće
Jedina nepolupana sijalica-kruška
Na jedinoj sačuvanoj banderi
Svetli, svetli iako je uveliko dan
I sunce mlako sija iznad nje i gomilice mrtve kokoške
Tačno je, sunce, kao vrhovna sijalica, sija nad svime
Što se kreće, ali sija, takođe, i iznad predmeta
Koji, kao takvi, u stanju mirovanja, nisu nikakvi doktori filozofije
Koji nas teraju na analitičke pristupe bitku, koji nas gnjave
Tezama, antitezama, zakljucima, grafikonskim i šematskim prikazima
U nastojanju da nam utuve u glavu, šta da nam utuve?
Valjda koliki je u nama, kao i u predmetima oko nas
Razmer ontološkog mraka, šta bi drugo moglo da bude nego to!
INSERT IZ ZAJEDNIČKE PAROLE
„ZAHTEVAMO PROMENE“
Beograd, godina 2000.
Režim je ozbiljno uzdrman
Drma ga i jedna baka
Tako što maše sa prozora
Hučnoj koloni demonstranata
Tamo je njen sin
A nasuprot njemu maše
Maše i svom zetu
Koji da bi primio platu
I izdržavao njenu nezaposlenu kćerku
Čuči u bornim kolima i čeka naređenje za napad
A najviše maše, guši se
Dok gleda prema parku kod Skupštine
Tamo su deca njene dece
Dva srca zaigrana loptom: dečak i devojčica
Tačno su na sredini između
Svojih očeva i očeva –
Mašina za razbijanje ljudi
Bakino poprsje na zidu
Uokvireno prozorskim ramom
Posredstvom Bi-Bi-Sija
Obilazi ekrane sveta
I njena saksija sa rascvetanim petunijama
Baka, postaje vest dana
Baka, pre Klintonovog govora marincima
U bazi u San Dijegu
Baka, pre Jeljcinovog ljubljenja sa Šrederom
Baka i njene petunije
Pre Arafatove poruke Izraelcima
Baka, pre svih erupcija vulkana
Halapljivih tornada i najezde skakavaca
Pre svih gradova u koje je voda ušla
I kroz najmanje rupice
I učinila ih večno neupotrebljivim
Pa ikao se ne odvaja od prozora
I maše, već klonula, bez daha
Mi koji je posmatramo želimo da ona naglo ustane
I naglo odgurne invalidska kolica
I vine se napolje, kao golubica
I spase svoje najmilije i sav potopljeni svet.
VRBOVANJE
Zvali su me: priđi Pokretu!
Pokret te zove
Pokretu si potreban kao nikad do sada!
Otpisali bi mi dugove
Napunili krevet aktivistkinjama
Da biram koju hoću, mogu i dečake
Hrana, piće, posteljina
Pranje rublja besplatno
I korišćenje taksija
I jednom nedeljno dolazak
Brkate partijske tetkice
Da mi očisti stan
Od ispljuvaka književnih duhova
Obezbedili bi mi, zapravo, stan
Sa brzim prelaskom u lično vlasništvo
Bez ijednog dinara učešća
Podržali bi moju devijaciju kao umetničku nastranost
Za akvarijumom sa daždevnjacima
Uništili ni moj dosije
Zamenili roditelje za bolje
Usvojili bi me na plenarnoj sednici
Dali imunitet, važne telefone, mejlove
Sve, sve, samo da budem stalno dostupan
Oni su, svakako, imali svoje praktične razloge
Da me izvuku iz gomile asocijalnih majmuna
A ja svoje da ostanem
Nekontrolisan, nadrealan, slab i u slabosti uzvišen
„Uzvišen kao lanjski sneg u martovskom kopnjenju!“
PRILOG ZA BIOGRAFIJU SAKAĆENjA
Živeo sam nekoliko stvarnih života, ukrštenih, najpre onaj jedan prvi
Na samom početku, koji nije zavisio od mojih roditelja
A u svemu je zavisio od čoveka zvanog otac nacije –
Elegantan čovek, umeo je da nosi bela odela i panama šešire
Dobar vojni strateg, čuven po tačkama iz političke ekvilibristike
Prethodno austro-ugarski podanik, mašin-bravar, ilegalac, revolucionar
Svirao je klavir, plesao kadril i polku, inače obožavatelj valcera
I prepariranih veprovih glava, pušač kubanskih tompusa
Neverovatno lukav i snalažljiv u svemu da ga se i ruski brka pribojavao –
Nađena je o tome beleška u njegovom stolu prepuna straha
Takav je bio, raznovrstan, nije mu bilo teško, čak je uživao u tome
Da decenijama i decenijama vrti Istok i Zapad, Sever i Jug
Oko svog malog prsta i, naravno, vrteo je i mene lično
A zbog mira u kući znao je poimenice sve svoje podanike
Imao je i službe za to, vrlo obaveštajne i efekisane za lov na otpadnike
I celo ostrvo za njihovo prevaspitavanje uz pomoć kamenja
Toliko je putovao da se može reći da je zapravo skitao svetom
Dočekivan, slavljen, obasipan počasnim titulama i doktoratima
Čerčil mu je jednom priznao da bi takvog naslednika želeo da ima
A gospodarica Cejlona, tako kažu, nekoliko puta pokušala je da začne s njim
Sve je to trajalo prilično dugo, dok nisam prešao u konačnu verziju svog života
Ali bez njegovog prisustva, ipak je i on morao da umre i ode među režisere bauka
Ostao sam bez njegove figure, krenulo je lajanje, ogovaranje, iznošenje prljavog veša
Iz palata i dvoraca, trka za upražnjenim mestom na prestolu
Udovicu su odmah sklonili u neki ćumez koji je prokišljavao, da ne smeta
Ne znam da li je bilo pokušaja njenog trovanja i Tacit o tome ćuti
Odmah je došlo do popuštanja discipline, čak i u obdaništima
Odmah je njih nekoliko njegovih učenika postalo kvasac u testu svojih naroda
I narodnih manjina, svi su počeli da rastu, da bujaju od huškanja
A kad se huškanje otrglo, našao sam se i ja u toj klanici podvrgnut sakaćenju.
ZEČJA SRCA
Naša deca nisu u našim kućama
Naša deca nisu u školi
Naša deca ne vise po ćoškovima
Jer nisu ološ ulični
Naša deca nisu mali kuriri mafije
Sa zadenutim opuškom na usnicama
Nisu italijanski fakini neorealizma
Felini, Viskonti, Roselini
Nisu ni čupavi, prljavi, bosonogi
Opasani izukrštanim redenicima
Metar visine geriljerosi
Iz pokreta Tupamarosa ili Tamila
A nisu ni kopilad ETE, ni novi anarhisti Nemačke
Koji pljuju na sistem zarade
Svojih kapitalističkih očeva
A gde su sad naša deca, pitamo se
Ne dopire sa ulice smeh i graja
Kikotanje i cika jurnjave
Ni prasak razbijenog prozora loptom
Koja je pala pravo u ruke
Raskošne lutke na sredini bračnog kreveta
A gde su sad naša deca, možemo li znati
Ne čuje se njihovo ćućorenje
Pred ulaznim vratima zgrada
I iza parkovskih žbunova i spomenika
A gde su onda naša deca
Ako su tako naglo nestala
Gde da ih tržimo, kojim smerom da se uputimo
Naša deca su po igraonicama
Naša deca su za aparatima
Aparatima sa laserskim zracima
A šta tamo rade po ceo dan, naša deca
Usredsređena i nagnuta u grču
Lepo se zabavljaju zbrinuta
U tim ratnim štabovima za nedorasle
U tim kvartovskim bazama Bondstila
Kako se to lepo zabavljaju, možemo li znati
Na smenu seku kontinente
Kao da su kontinenti od sira
Na smenu ih mrve u prezle i prosipaju
U crnu rupu kompjutera
Na smenu ubijaju, rafalno ili snajperom
Sve što liči na pretrčavanje u zaklon
Na smenu izvode desantne udare
Na smenu serviraju paklene obroke
Golišavim turistima po rivijerama
Šalju jedni drugima es-em-es poruke šta je sledeće
Ne može ih ništa zadržati
Ni klikeri, ni fliperi, ni lego kockice
Naša deca su gluva za obećanja
Ne daju ni pet para da ćemo ih voditi
Na branje trešanja kod rodbine u selu
Naša deca ne umeju da kradu po susednim voćnjacima
Odavno, odavno se prestala
Da se druže sa prirodom
I pored njenog da ih majčinski prigrli
Ali samo u crtankama
Naša deca su slepa za razne izdašnosti prirode
Na smenu dotrče zadihano
Da traže još novca za žetone
Da dovrše, to jest sliste prokazane narode i sekte
Njihove oči užagreno plaminjaju
Srca kucaju u preskocima
Kaka im je ponekad žitka zbog poremećene ishrane
I rozikava od prekomerne upotrebe kečapa
Ali naša deca su, dokazano je
Na pregledima u školskim dispanzerima
Me-di-cin-ski potpuno ispravna
Naleti na njih neki šarlah, zauške, konjuktivitis
Temperaturica, kašalj, infekcija
Zbog prljavih ruku i grizenja noktiju
Ali sve je to be-za-zle-no
Naša su deca i u tom pogledu ispravna
Mi nismo ispravni, mi koji na smenu
Sedimo neraspoloženi za doručkom
Slomljeni što ih nema sa nama u vreme ručka
Unezverene životinje dok čekamo da dođu na večeru
Mi koji pričamo jedni drugima
Upadamo u reč, kao bujice
Koju još zamku da isprobamo
I našoj deci vratimo uplašena zečja srca
Nema dana a da ne ispitujemo jedni druge šta i kako
Došaptavamo se, kombinujemo, planiramo
Kako da ih najbrže izvučemo
Iz društva svetskih robokapa
Kiborga i četvrtastih terminatora
Prisećamo se kako je o kvarenju omladine
Govorio još Sokrat
Da li samo on, a drug J.B.T.
Čak je slao i pisma upozorenja
Na razradu po partijskim ćelijama
Pitamo se, da li bi bilo opravdano
Da im odsečemo prste
Ili je bolje da prste ostavimo
A prebijemo im noge do kolena
Neki koji su to već radili
Predlažu takav rez, i to odmah
Umrtviti njihovo kretanje, od toga početi
Neki, pak, zastupaju metod vraćanja u opticaj
Starih pedagoških alata
Kaiševa, bičeva, motki, stalno izgladnjivanje
Klečanje na orahovim ljuskama, ili zrnima pasulja
Ako ni to ne pomogne, a bilo je slučajeva
Predlažu vrelu vodu
Guranje glave u rernu
Stezanje testisa kanapom dok ne pomodre od bolova
Mada neki od nas već počinju da shvataju
Ako ih ne sprečimo u tome
Oni će našoj deci postati
Vaspitačka većina, glavni egzekutori
A nama, kao sentimentalnoj manjini
Ne preostaje ništa drugo
Nego da predložimo upotrebu
Na primer, upotrebu lemilica za vađenje čipova
Ili da neko trkne časkom i pogleda
U nekoj od bakalnica
Da li još drže klešta za čupanje vampirskih zuba
A možda je ostao neprodat neki glogov, zašiljeni kolac
Shvatamo, i mi i oni moramo
Odlučnije da prelomimo
Sve što je u vezi sa roditeljskom ljubavlju
I brigu o našoj deci učinimo delotvornijom
Zašto samo sedimo, sedimo, sedimo
Kao zavezane vreće
Zašto barem nešto ne pokušamo
Toliko je ponuđenih rešenja na dohvat ruke
Znamo, potrebno je da postanemo odlučniji
A to znači da stegnemo zube
Ako treba pregrizemo i jezike
I najkonspirativnije
Organizujemo prepad na našu decu, dok još spavaju
Dok još nisu ustali
Dok se još nisu umili, oprali zube
Obukli patike i veselo
Otskakutali u igraonicu
Ili je možda bolje da ih sačekamo ispred nje
Dok još nisu kročili unutra
I seli za komandnu tablu
I počeli klikom na pulpu da brišu sve što beži po ekranu
I klikom ubadaju na sunce
Kao da je sunce balon
I zbogom pomračeno sunce, jadno-viseća krpo
A gde smo onda tu mi, šta je s nama
Mi nismo nigde, nas su, prethodno
Odlučili da pobiju natenane
Što ih stalno, stalno grdimo
Stalno odbacujemo što ne možemo nikako da ih ispresujemo
Kalupiramo, da i oni postanu cigle
A tek malo, ili nimalo, skoro nikad
Ne savetujemo da ne budu kao mi
Kao mi koji smo i njima postali
Nesnosni zadah straha
Prepreka da budu srećni dok iz nas
Ne iskuljaju sve te pomije kamuflirane u reči.
UTOVAREN
Streljivo, kad prestade da dobuje rafalno i da se odbija
U rikošet od šlemova gradskih žutokljunaca i fasada
Poželeh i ja da uzmem za sebe od ostataka pljačkaškog rata
Svi su nagrnuli na napuštene stanove i prodavnice i sve grabili
Strvinarski, raširenih zadnjica do zjapnute pulpe šupka
U pomamnoj želji da ne zaostanem grabio sam i otimao i ja
Držeći jedno otkinuto parče krovnog lima, stiskajući ga
I rukama i zubima, prevaljen kao vreća
Preko šuta prošaranog krhotinama stakla, upleten u mrežu žica
Vozikan rasturenim gradom u pravcu obližnje čeličane
Na malom kamionetu sa tri točka nad kojim se nadvijao oblak prašine –
Kainov servis za odvoz sekundarnih sirovina, tako je pisalo na njemu.
EPITAF ZA DANILA KIŠA
Ovde leži jedno
Nepotrošeno palidrvce
Velike Majke Šibice.
NAJMLAĐOJ MUZI
Družim se sa njom povremeno i već znam
Tih devet, inače besmrtnih
Nijedna od njih nema što ona ima
Od zavodničkog među ženama
A ona od svake ponešto ima
A osobito to što osobeno ima
I kad me time što osobeno ima namami
A lako ga, kao umetnost, daje
To čini, ne da bih svetliji od sunca bio
Nego svitac koji je proklijao u tami.
DVOSMISLENO
Kod Vilijama Batlera Jejtsa, naiđoh na mesto u stranici
Što poletno-grgoljivo o snazi ljubavi zbori
Upoređena ona beše sa tadašnjim, pobunjenim prolećem
U Irskoj, sa neviđeno brzim nicanjem novog lišća u gori
Jejts kao Jejts, dvosmislen, najpre pohvali snagu
Koja tera svaki list da se za svoju odabranu granu drži
Ali potom ga prepusti jesenjem sunovratu i preko tla ga
Poništenog sa grane, zauvek pored truleži mirno spruži!
SVE SE UKLAPA
Sve se, kao u jednoj Kavafijevoj pesmi, sjajno uklapa
Čak i moje srce u trenutku kad se prema meni odnosi
Kao zastava samoće, spuštena na pola koplja, a niko nije umro.
ŠEGRTOVANjE
Miodrag Pavlović
Gospodin
Bogat
Načitanošću
Ma prebogat
Takoreći arhiva
Dva milenijuma poezije
U glavi i malom prstu
Klasik još od onda
Od onda kad mi je
1979. rekao
Pri upoznavanju
Pročitao sam vašu knjigu „Poderotine…“
Hrabra je, odlučni ste
Ali pazite
Lekar sam po struci
Nije dobro
Ni kad se gazi brzo i oštro
Nalik makedonskoj falangi
A ni sporo i meko
Nalik Danajcima
Kad prilaze na poklonjenje s darovima
Sopstvo ne može bez primanja
Ali i davanja
A mora se sačuvati i neka rezerva
Određena količina praktične mudrosti
Jer države časkom iz naprednog
Pređu u nazadno stanje
Toliko od Mije
Dragoceno
No ja mu se nikad ne zahvalih
Što sam šetkarajući po domaćem Parnasu
Radost davanja, kao bol
Drobljenja mošnica u čizmama
Nesnosno, kao da gazim mozak, osećao
Ali, trpeo sam
Pa se sticao utisak
Kao da se spremam da prasnem od smeha
A ne da kriknem.
LIŠĆE
Zamisli da u nepreglednoj Šumi Umetnosti iz svakog lista
Tako, odjednom, odjeknu sva ljudska ega, jedino sebi potrebna
I svom ogledalu. Kosmos bi se garantovano uspaničio
Tišina bi postala bolničarka koja ne zna, sva izbezumljena
Na koju stranu da se uputi, kome prvo da pomogne, kakvim lekarijama
I dobro je, zaista što ega padaju u razmacima, jedan preko drugog, na hrpu.
Priredio: Zvonko Karanović
