Važno je, zbog stvari samog mišljenja, da se jezik održava u delotvornom stanju, kao što je u vidarstvu važno da se bacili tetanusa ne približavaju zavoju.
Pri upućivanju čoveka u književnost dobro ćete učiniti ako ga navedete da se pozabavi delima u kojima jezik je delotvorno upotretebljen; ako pronađete sistem kojim se neposredno i brzo ulazi u ta dela, nezavisno od dimnih zavesa koje su izgradili polu-upućeni i polu-misaoni kritičari. Da se prodre u njih, uprkos mrtve mase što su je ti ljudi nagomilali i rasporedili svuda uokolo, u razmeru: jedno bure budalaština na svaku evenku grozdova.
Velika književnost je prosto jezik ispunjen značenjem do najvećeg mogućeg stepena.
Pogledamo li je izbliza, videćemo da su se tim ispunjavanjem bavili različiti, jasno odredljivi tipovi stvaralaca, dok se na periferiji nalaze manje raspoznatljive vrste.
a) Pronalazači, oni koji su otrkrili pojedine postupke, ili više načina i postupaka. Ponekad su ti ljudi poznati, ili se daju otkriti; sa razložnom izvešnošću, na primer, znamo da je Arno Danijel uveo izvesne načine rimovanja, i znamo da su se određene prefinjenosti u opažanju prvi put javile kod ovog ili onog trubadura, ili kod G. Kavalkatija. Ne znamo, niti ima izgleda da ćemo bilo šta pouzdano saznati o Homerovim prethodnicima.
b) Majstori. Ovo je vrlo sužena vrsta, a pravih je veoma malo. Izrazom su u stvari obuhvaćeni oni pronalazači koji su, osim sopstvenih otkrića, kadri da apsorbuju i usklade veliki broj prethodnih izuma. Hoću da kažem da oni u isti mah počinju od svoga jezgra i od nagomilanih iskustava, ili su pak u stanju da svare silu tema, da primene veliki broj poznatih izražajnih načina, uspevajući da sve to prožmu nekim posebnim svojstvom, da mu daju pečat svoga karaktera, i da celinu dovedu u stanje istorodne dovršenosti.
c) Razvodnjivači, oni koji idu bilo za pronalazačima, bilo za „velikim piscima“, ostvarujući nešto što je niže jačine, donekle labaviju varijantu, postižući raznolikost ili visokoparnost na liniji valjanog uzora.
d) (Ova vrsta stvara pretežan broj književnih dela). To su oni koji stvaraju više ili manje dobra dela u više ili manje dobrom stilu određenog perioda. Prepune su ih bajne antologije ili pesmarice, i opredeljenje je tu stvar ukusa, zavisno od toga da li Uijata pretpostavljate Donu, ili Dona Heriku, Dramonda od Hotoridena Braunu, po izvesnim čisto ličnim naklonostima; ti ljudi donose tek slabašnu ličnu aromu, neznatnu varijantu obrasca, i ne utiču na glavni tok stvari.
U najgorem slučaju „fils n’existent pas, leur ambiance leurs confert une existense“. Oni ne postoje: njihova okolina pridodaje im egzistenciju. Kada su izuzetno plodni daju sumnjive slučajeve poput Vergilija i Petrarke, koji, sigurno, među skromnijima, važe za gorogane.
e) Lena književnost. Long, Prevo, Benžamen Konstan, koji nisu baš „veliki majstori“, za koje se teško može reći da su oživotvorili formu, ali koji su ipak veoma razradili neke postupke.
f) Postoji i dodatna, ili šesta vrsta pisaca, začetnici moda, osijanski Makfersoni, Gontrore čiji talas mode preplavljuje književnost tokom nekoliko vekova ili nekoliko desetljeća, a zatim se povlači, ostavljajući stvari tamo gdje su i bile.
Primetiće te da su prve dve vrste oštrije ocrtanem i da teškoća klasifikacije pojedinih manjih pisaca raste što se više silazi niz listu, izuzev poslednje kategorije, koja je ponovo sasvima jasna.
Svrha je u ovome: upozna li čitalac činjenice o dvema prvim kategorijama moći će već na prvi pogled da proceni svaku novu knjigu. To jest, moći će da dadne tačnu procenu njene vrednosti, da utvrdi kako se i na koje mesto uklapa u shemu.
Što se moda tiče, mogućih oboljenja u književnosti možda i nije veliki, pošto se iste nevolje pojavljujuu veoma udaljenim zemljama, bez ikakve prethodne veze. Dobar će lekar prepoznati utvrđenu bolest, čak i kad je njeno ispoljavane naizgled drukčije.
To što će svaki od šestorice kritičara imati drukčije mišljenje o tome koji pisac ide u koju od ovde datih kategorija, ni najmanje ne obezvređuje te kategorije. Kad se čitalac upozna sa onim što se odnosi na prve dve grupe, čitanje dela iz drugih kategorija neće bitnije uticati na njegov stav prema delima iz prve dve.
Preveo Milovan Danojlić
(Ezra Paund, Kako da čitamo, Matica Srpska)
