URSULA I PROVINCIJALAC
Signaliziraćeš mi da pričekam
Praviću se da ne čujem o čemu govoriš
Dok si na telefonu
I setiti pesme
Budilnik za Radmilu P.
Ukrstili su nam se putevi
Na večerima poezije
Dok smo još bili klinci
A sada si velika pesnikinja
Reći ćeš da ne možes izaći
A da ne sretneš nekog pesnika
U svima čuči
Makar propali jedan
Reći ću i to
Da sam polomio prst
Kad sam te poslednji put sreo
Tražeći stan za rođaku ovde
Prokomentarisaćeš da su skupi
I da si dala otkaz na poslu
Spremila dva ispita
Na rezidenciji u Berlinu
I napisala ni jednu pesmu tamo
Pitaćeš
Zašto i ti ne pokušaš?
Da ne pišem?
Poslednji ispit sam već dao
Pre 10 godina
A kineska provincija zaključana
Izviniću se što mi je jakna pocepana
Idem samo do knjižare
Po ljubičastu temperu
Smisliću da zamažem nemarnost
Samo muka od poezije
Bolje da nikad nisam ni počinjala
Zalićeš se
Iako već imaš koncept za novu zbirku
Da nije nje
Možda nikad ne bi dala otkaz
I spremila ta dva ispita tamo
Na rezidenciji u Berlinu
I na rastanku
Reći ćeš polomi nogu
A ja
Pazi na ishranu
To je jedino važno
Neću joj reći
Da izgleda preslabo
U svojoj jačini
DESCONSOLADO 93
Nije lako pročitati
Pod vulkanom
Malkolma Laurija
Na 400 strana
S toliko opisa Sveta
Kog nikad nećeš iskusiti
I ostati trezan
Mescala
Cassisa
Pulquea
Tequile
Parrasa
Okoolihaoa
Što šikljaju nad Popokatepetlom
Raspirujući
Netragom naša bespuća
Ali dođeš li jednom
Do poslednje stranice
Bez povratka
Zaželis još toga da čuješ
Kako gajiti
Svima nam svojstveni
Agape vrt
“+”
Kao u tajnom Babalon ritualu
Prizvani u Karavansaraj
Gde putnici namernici svrate
Da okrepe Duh
Strpljivo čekajući kraj nadolazeće oluje
Da nastave svoj put
Venčanja suprotnosti
Ka bliskom ti zapadu
Gradu lavova
I mom Dalekom istoku
Gde cveta Zlatni cvet
Odlučni
Na putu postanja
33
Raskršću
Gde rađa se Dete meseca
MOONGAZING
Rođen pod srećnom Zvezdom Haosa
Mesečarih na osam strana
Opipavajući u mraku
Odškrinutih vrata
Serenin zrak da bude
Tek da čuva mi strah
I osvetli nekad zaboravljeno
Ko spolja gleda taj sanja
Ko gleda unutra taj se budi
Iz Onirovog hrama
Pođoh za njima
Dobrim Duhovima
Širom ostavljenih vrata
Da slobodno uđe
Luna Lucina Lumen Lumen
OZELENJAVANJE
Nije ni sam đavo prolećne radosti
Koji posećuje one
Što sa očekivanjem gledaju
Ka stvarima iz Dubine
Živeći sami sebe
Kao veselo zeleno drvo
U udaljenoj osunčanoj šumi
I izvodi pred Dunav
Da zaborave na sve
Dovoljan da objasni začuđenost
Pred danom koji se produžava
38. put?