26. sep
čitav filmić
u liku neznanke koja zna
put do plaže
bez dokaza
na ružu horizonta
da nije kraj sveta
8. okt
kao i bilo kad
najdragocenija
sveta prisutnost
nedelja kao takva
vanvremena
bilo kojeg grada
majka božija
u slepoj ulici
rasprostrtog veša
zvonici bez zvona
bezimene crkve
madre deuša
mislio sam na nešto
dok teši fado
bilo je ništa
14. okt
tu je
nestali miris s početka
u pleromi stopljen
pomisliš li na sutrašnje
zgrli svoje
zrenje smrtnosti
28. okt
ni zvezde uzdanice
ni lune pune
da kažu gde sam
preko čega to
želim da pređem
vasko de gama mostom
8. nov
beskrajolik
okeanskog osećanja
otpraćen pljuskom
15. nov
prene me sa dna
o slane hridi
raspršeni violet
zaželim uprljan stih
al’ ga divota
iznova kupa
sat sutonu
i grad već sjaji
u večeri abendlanda
trinaest
stepenika alfame
bliže selestijalnom
23. nov
zdušno sa sobom nose
praznu puninu mora
kao flor
palimpsest
misli o sutra
ako tako nešto postoji
u dubini kapi
spoznamo svu malenkost
našeg mora
Goran Lončarević, Zapadni anđeo, Presing, 2024.
