Preći preko Lima
I
Lim ima boju ukvarenog testa. Lim je
opštost vode. Besciljna količina. Postoje
i takvi ljudi koji u vodi limskoj vide
svadbe riblje, glave ludačke, šoferske.
Drugi pak ne mogu Lim da premoste, jer su
lađe uklonjene, lađari zaspali. Ima lađara
koji su zaboravili da su lađari i lađara
koji su nestali.
Ja nikako da pređem na drugu obalu Lima.
Ne dozvoljavaju mi krečari, predmeti, sedi
profesori, konjokradice, mutavci, krda,
vikači,
hajkači koji izgone zveri,
a one beže iznad lipa, iznad njiva.
Pokušavam da preplivam, ometaju me
belouške,
čak i otrovnice
Molim lađare, lađara nema,
neki su otišli na more.
II
Kako preći Lim, pitam goniče,
pitam kiridžije,
prodavce duhana, prodavce soli pitam,
proizvođače brezovih metli
sa trgova gospodskih,
svirače, kradljivce zvona, čuvare stada pitam.
Kako preći Lim.
I niko ništa neće da mi kaže.
Neće da kažu konjanici, trkači, kočijaši,
drvoseče.
Neće da kažu skupljači fotografija
za uveličavanje.
Neće karavlasi, niti njihove igle, brdila, sita,
vretena, njihov majmun.
Neće da kažu zadružni čobani,
neće merino ovce, neće.
Neće sveštenici, neće upravnik pošte,
sef neće,
kancelarije neće.
Vodeničari neće. Lim ne mogu da pređem.
III
Neće.
Neće
svadbari,
Nemci,
neće
kumovi s Rudeša, neće,
iznose so i krevete iza baraka,
iznose olovo, žicu, otpad,
nose kućama,
grade avliju.
Neće rođaci s Taluma, smiruju žene
što psuju mustaće bajraktarske,
oficire stare stajaće vojske.
Neće
prosilje devojačke,
zavrzlame.
Niko ništa
neće.
IV
A Lim je opštost. Kako da pređem
na drugu obalu.
Da uhvatim kobilu za rep, pa da pređem,
al vlasnici kobila besni, viču:
Ista je ista… kao u carice kao u magarice!
A Lim je opštost, potajna filosofija,
čaša vode
Aleksandra Makedonskog,
rakija svadbarska,
farmersko mleko.
Lim je
Lim. Izgore Lim!
Ali kako da pređem Lim. To more morsko.
To čudo svetsko.
Taj Lim.
Ako pređem Lim, mogu da postanem moler,
bagerista, skretničar,
da imam kapu državnu, kapu kapsku,
ako pređem.
Mogu da budem činovnik, pisar, limar,
mogu da budem pisac,
mogu da idem u Nikšić na festival,
mogu berač da budem grožđa, pamuka,
al ne da neko čudo,
ne da Lim da prođem.
V
Preko Lima ima srna,
svile, prekrivača.
Preko Lima su bile seče šuma, akcije,
zajedničke livade.
Otuda su dolazile ekipe zaprašivača
diditijem,
uništavači vašaka,
viška, gamadi,
otuda su dolazili dobrotvori,
vakcine, grip i boljke.
Otuda su se raspitivali za koze,
brojali stoku.
Lim je opštost.
Majke uvek plaču kad se preko Lima ide.
VI
Jer može da te neko udavi, zakolje,
napravi sapun od tebe, i to rade u gradovima.
Odseku kosu, prodaju, kao kod nas repove
konjske,
mogu od tebe da naprave četku,
od kostiju tvojih češalj,
od kože kačket,
jer po varošima svašta rade,
naročito ljudima koji prvi put Lim prolaze.
VII
Može svašta da bude čoveku,
ako pređe preko Lima.
Može da se postane čovek,
al meni se ne da.
Od mene nikad čoveka:
Kus pijetao pile dovijeka!
A preko Lima ne daju,
il ja ne smem. Ne znam šta je,
koja tuga,
koja bruka.
Preko Lima imam kapu,
imam baklju.
Preko Lima mnogo guščijih pera,
sve u slavu toponima.
Preko Lima ne može se!
(1974)
Majka moja
U utrobi kućerka skupila
Nas je ona kao homora
Ogranke svoje.
Oko glave njene pletenice
Ćute kao debele kandžije.
San putova zbog nje kleči
I zalud trave šapću uspavanke.
Za njenim glasom kurjaci jure
Kad tišinu tjera
Sa ognojenih njiva.
Mnogo kune ždrijela
Kad joj iz oči nestanem.
Kad tke zelene ćilimove
Ljepotu s livadama mjeri.
U njene ispucale pete
Uviru kiše.
GŽ 534 75
Trećeg dana uz srp 92,
Na Trgu Tita u N. Pazaru,
Autobusi iz Foče zastali,
Puni muhadžera.
GŽ 534 75 predvodnik,
U 534 75 Asim Podrug,
Bivši pekar, stanar.
Bivši otac. I bivši Asim.
Narod se kupi oko GŽ.
Ko yupi, colu. Gaće, jastuk.
Keks. Mlijeko. Banane. Naranče.
A jedan će: ovo nije pravo.
A drugi: što pjesnik,
Što neki pjesnik ne viče
Ostajte ovdje i tu,
Sunce tuđeg neba neće.
GŽ 534 75 ulazi u maglu,
Voziće dok ima nafte.
Azri na krilu Lejla, tetrapak.
Ne ostajte ovdje, ne idite tamo.
(1992)
Knjiga Eyripidesu
A što se tiče table crne,
Ona je crna i kad se obrne.
J. Brodski
Polyphemos iz plemena Cyclopesa
Pojede samo dva brodara
Vrlog Odysseysa dok večeraše
Sa suncem Phoinice za Ithacu.
Na periferiji Scythicusa
Jedini, bez pravde i zakona,
Večerahu meso obližnjeg genusa,
Uz vatru, Androphagosi.
Homeros i Herodotos, kao i mladići,
Prevariše se kad javiše
Da su to već bivši kanibali
Ukraj krda jelena evropskih.
A još kako naivno saopšti
Lewis Morgan, sa jezera Irokeza,
Da Homocid presta, nakon
Uzgoja pitome stoke, izuma brašna.
Očito, dragi tragičaru,
Nisu uzeli u obzir Bosnu
Gdje Evropa unosi u jelovnik
Posljednje zalihe pečene iuvente.
(1993)
Transistor
Hvata Podbijelje bura
Ko ajkula jato riba,
Da l to stiže zadnja ura,
Da l su stigle igle sviba.
Naše breze smiče vjetar
Ko Ilire rimska lasa,
I da mi je bar kroz etar
Da čujem Bosnu s talasa.
Podbijeljem jastreb kruži,
Već mu vidim zgrabno lice,
Samo kandžu da ispruži,
Stegne krilo prepelice.
Tražim po etrenoj pisti,
Dok ne vrisne ova skala,
Sevdalinku il vijesti,
Dok ne bude noć prestala.
Zalud tražim, sad su rane
Otvorene poput ruže,
Sad je Bosna kao lane,
Iznad kojeg ptice kruže.
(1993)
Kapi rose
Kapi rose plaču s iva,
Kao pčela kad prestara,
Kao duša nikom kriva,
Suzom s mosta i s Mostara.
Da li ove male kapi
Zapadaju tu zbog srne
Što provlači sjaj sa sapi,
Il su blizu aže crne.
Il su došla crna ila,
Pa je rosa to u nizu
Zakapala do azila
Da preskoči kataklizmu.
Da l će stići do rijeke,
Ili možda do savane,
Naći drume poprijeke,
Ili samo do nirvane.
Hoće l koja kap iz jata
Uzgred malo i vo gošća
Gdje je spremna iza vrata
Tek vogošćna za put bošča.
Kapi rose plaču s iva,
Kao pčela kad prestara,
Kao duša nikom kriva,
Suzom s mosta i s Mostara.
(1993)
Emela
Čemerna su danas usta,
I raž ova, ova suša.
Je l moguće od avgusta
Da smo samo ulov skuša.
Vidim s breskve peče jara,
Na sofri gaze uvele,
Rane s Neretve, s Mostara,
Suze doktora Emele.
To je skitska ona shema
Da su Nuri ručak zmija,
Da ne bude više, Ema,
Ni Mostara nit avlija.
Ni kapija, u Mostaru zlata,
Niti rose, u Mostaru park,
Niti kuća, niti jata,
Ni ti: mostarska Jeanne d Arc.
To danas pustoust Moloh
Sit ptica Sunce zakopa,
Čini mi se plače Bloch,
Il je mostarska sinkopa.
Može l, Ema, Rim bez stela,
Bez vučice, opitara,
Rimsko polje bez mustela,
Mi bez Bosne i Mostara.
(24. 8. 1993)
Slovo sliveno stravom
Našla je sestra moja,
Ležeći potrbuške
Kraj kruške s osoja,
Zrno olovno s puške.
I priča kako je bilo:
Prvo se tijelo raspalo
Jer ga je olovo ubilo,
A zrno eto ostalo.
I kosti nekud nestale
Il zaoralo ih neko ralo,
Tice mu ga znale,
Al olovo eto ostalo.
Potom se iz prikrajka
Sad zbiva ovo:
Rastopi zrno majka,
U tajno pretvori slovo.
I čita ona strave
Iz onog slivenog slova,
Obrće oko glave
Vuka i pse od olova.
Strava se nastavlja time
Kad majka posve zanesena
Pročita poginulog ime
Sa slova slivena.
(1962)
Vratio se otac
Vratio se otac posve skišan
Majka naša noge mu pere
Od puta je umoran naš otac
I još ne znamo šta je doneo
Da li sviralu ili pekarski hleb
Čekamo šta će da kaže
A on ljut na sebe i vodu veli
Da sam znao još godinu ne bih išao
Ne bih Ćazimu vodu nosio
A Ćazim poručio za vodu našu
Da se napije vode naše
I neće zažaliti da umre
Samo ako se napije
Vratio se otac vratio
Ćazimu vodu nosio
I čim se vode napio
Umro Ćazim s boljkom teškom
A da je otac odocnio još godinu
Još godinu bi ocu Ćazim živ bio
(1967)
Rafet spava
Magla nečije čelo steže ovo veče
Kiša ulazi u jezivi grob mog brata
I nešto počelo njegovo telo da žvaće
I ono mesto na licu gde sam ga poljubio
Prvi i jedini put a vek beži
Tvoja bašta i cveće ponovo kisne
Samo majka ponekad noću vrisne
I moli da je jesenas lepo da je sinu dobro
Dođi brate jedno jutro malo
Kupio sam ti novu sviralu
Ti nisi umro
(1968)
Kuća II
U našu kuću zimi
Nisu dolazila stravila
Po tragu bismo ih pronašli
Našu kuću leti
Izbegavala su stravila
Puškom bismo ih stigli
U našu kuću stravila
Nisu smela u proleće
Klicama bismo ih podavili
Stravila su skrivale mačke
U svom mleku i krave u vimenima
Žene u hlebu i starci u plodovima.
I ništa nismo mogli protiv jeseni
(1980)
Publicus phallus
Kad stiže državno naređenje
Da umjesto bihorske ovce
Mora biti samo merino,
Naša kuća se ne pobuni.
On, to jeste moj djed
I vladar naše kuće,
Našeg ovna zatvori u trap,
A državnog u stado primi.
Kao kad ranjenu ruku svežu
I mi tako platnom bijelim
Svezasmo publicus phallus
Priplodnom ovnu rase merino.
Noću smo tajno iz trapa
Izvodili bihorskog ovna
Da se i dalje jagnjad Bihorska rađaju.
Komisiji državnoj
Na proljeće reče On:
Za jagnjad jazuk što se na
Majke pripšu a na oca ne.
(1983)
Muze su ipak ubile profesora
Baveći se Homerosom
Profesor Parry
Stiže u
Bijelo Polje.
Nakratko srete
Pjevača Kasuma,
Ponudi nagradu
Za pjesmu uz gusle.
Ne mogu stranče
Uzeti tvoje pare.
Za opanke, učkur i gaće
Zaradim i u Bihoru.
Reče tako
Kasum,
Uz svoj mali
Star ukrašen štap.
Ne znam da li se
Parry zanimao
Za Kasumov
Baktron.
Niti da li je
Znao zašto
Pjevač odbi
Nagradu.
I da li je možda ipak
Kasum nešto slutio
O pjevaču iz Trakije
Imenom Thamyris.
Možda se Kasum
Plašio da mu muze,
Kao i Tračaninu,
Uzmu vid i glas.
Kažu da učkur povuče
Oroz pištolja, dok professor
Iz kofera uzimaše gaće,
Te Parry bi mrtav u hotelu.
Možda Parry nije jasno
Čuo muze na okeanu,
A muze ubijaju, ako ne uzmu
Vid i glas il podare štap.
(1989)
Tajni jezik
Kažu da u Drini
Živi reka Udorica
Zna da uči tajni jezik
Kazaće mi pismo ptica
Smišljam šta da radim
Već i leto minu
Tražim Reku i Udora
Pitam i za Drinu
Nema reke nema vode
Vidim samo plavu gloginju
Drina se već odavno
Pretvorila u belu boginju
I reče mi Reka Udorica
Dok Drinu muž Drin bije
Znaćeš pismo tajni jezik
Čim poljubiš usta zmije
(1990)
Gori
Podbijelje: žito klasa,
Noć je, nema više slova,
Sve nijemo, nose lasa,
Samo šumom zove sova.
Čudne li su noćas ure,
Gori Hafiz, i to gledam,
S Divana minijature,
I rukopis dvjesta sedam.
Gore i sarajli teke,
Istorija, rimske sige,
S Gazi Husref biblioteke,
Ostade li i list knjige.
(1993)
Nužna pesma Jesenjina
Miroslavu Đuroviću
Nužna pesma Jesenjina,
Kao što su nužne zmije,
Kao što su nužna vina
Donesena iz Gruzije.
Kao što su nužne muže,
Nužno dleto za pagane,
I pesniku nužno uže,
Nužan Šinaz za Šagane.
Kao što su nužna rala,
Kao što je nužna Kina,
Nužno ždralu sa Urala,
Nužno metku do Puškina.
(1994)
Vreme Damasta
I umru tako vremena,
Kao kad prestane livada,
Mlado mleko iz vimena,
Ispod reke ode ada.
I dođu druga a kužna,
Pristignu i ona tmasta,
Dođu ona posve ružna,
Stigne i vreme Damasta.
Kad je gnjida centar teže
Pomeša se san i java,
Malom se telo rasteže,
A velikom skida glava.
Zalud ići do Kefisa,
Uz poruku za Teseja,
Zalud žrtva iza tisa,
Zalud slova sa eseja.
(1997)
Iste greške
Da je malo više hleba
Da nahranim uz kap rose
Na terasi dva galeba,
Ako dođu da hleb prose.
Ako dođu morske ptice,
Ako dođe neko s kopna,
I moje su s lađe štice
Raspadnute kao opna.
Opalo je ko orasi
Kad ih strese odiseja,
Zalud Bekon na terasi
I mudrosti sa eseja.
Kad se nema šaka riže
Šta će kome ova slova,
Pogrešno se jutros stiže,
Il gostuje ispod krova.
Učiniće i gost greške
Ko star kad se tetovira,
Il ko slepac koji peške
Ide k meni rad krompira.
(19.9.1999)
