Tinitus
U ušima mi šušti kao u dedinom
starom televizoru s dva programa
On je odavno umro
sinovi su prodali njegovu kuću
mada je sve s te zemlje mirisalo
i zaklane kokoške i pomije za svinje
U košu s kukuruzom
ostane ti jedino glava
a trebalo ju je zatrpati
jer je služila samo za vaške
Više ne postoji totalni mrak
u kom napokon ne vidiš svoje telo
nego Mlečni put i onaj svet
Tišina je otišla s njim
Ja sam tvoje nerođeno dete, Ana
En Sekston
vozila si me na sedamstoti sprat
žickala sam cigaretu od tvojih mrtvih ptica
rodila sam sebi majku koja će mi biti
mačka i spomenik, s pirsingom na jeziku
moj princ ima sapi konja i veliki crveni ud
koji mokraćom leči moje otvorene rane
masturbiram na sliku njega vezanog za krevet
sećanje na njegov jezik među mojim usnama
taj zvuk nije govor, to zavijaju prepone,
ženska glad i prvi kunilingus
kog se ni ne sećam, ali ga se stidim
votka je ubila strah i bol, i smeđe oči
više nisam mala
luda sam kao ti, Ana
voziću te krstaricama i eskalatorima
pričaćeš mi bajke o matorim gatarama
proreći ću sebi novo grobno mesto
sad s ispravnim slovima i brojevima
u mom grobu sad leži neko drugi
i mojoj ljubavi je hladno
dobro je što me nisi rodila, Ana,
otrovala bih te preko pupka
izgrizla bih ti betonske čizme, skinula
crvene cipelice pre nego što prokrvariš
možda bismo uzele ajuvasku ili LSD
pustila bih te kao vatromet u atmosferu
ja sam Luda Noć, Ana, a ovi što me jesu rodili
još mi nisu saznali ni ime
Iza zatvorenih vrata
Skretničar se sprema za novu cirkusku tačku,
ispod stola oštri sečiva, a iznad
lista slike nežnih, naizgled poznatih lica.
Moje gnezdo-grad
posmatra ga kroz zaprljane prozore,
prstima od tame spušta mu kapke,
a ispod sna širi se krvava mrlja.
Život se nastavljao pod pupkom boginje bordela
Bili smo njene kockice i pijuni
Slušali smo proricanja nakićene žene
s magnetima na ključnim kostima
Nula je palio još jednu cigaretu,
hladio šotovima škripanje u grudima
i strah da noževi nisu zakopani
na bezbednim mestima
Na ulici ga je grlio vlažni Grad
dok mu je pored iskrivljenog meseca
u bari kod nogu ležala nepomična ptica,
koju je šutnuo i nastavio da beži
Naglo se trgao iz sna. Na ekranu je bila
nakinđurena žena koja otvara tarot.
Iza zatvorenog prozora zatekla su ga
dva razrogačena ptičja oka.
Izranjala su iz mraka okolnih građevina,
kao dva sveznajuća okna Trojanovog grada.
Živeli – cerio se Grad.
Hod Anime
Video si me u znakovima
U saplitanju krvi
Bila sam beli šum
Kaleidoskop tvog preobražaja
Oči prozora i karata
Pohota sitnog srca
Zaglavljenog u pravilu krda
Majka koja te uspavljuje
Sekirom
Jasna Kinđić, “Oratorijum za pticu”, Partizanska knjiga, 2023.
Knjigu možete nabaviti na: Partizanska knjiga
