šank
kako je divno doći u grad
pa sa muškarcima za šank
dok pričaju o lakim ženama
dok pričaju kako je život lak
dok pričaju kako su mogli
kako je divan povratak
smeh na lice bol u mudima
i čaša prva treća peta deseta
pa da mislim kako nisam
da ništa od toga nije bilo
da ničega od toga nema
kako je divno doći u grad
pa sa duhovima za šank
jer moja su rebra
od lakog stakla
da ih lomim ja
a muzika kruta
da ih lomim ja
poput čaša
pahuljica devojka
vidi letim vidi poletna
dovoljno je da mi duneš
u vrat kao maslačak
pa se pod prstima
pa se na usnama
pa se kao kiša
kao heroina
pahuljica devojka
dovoljno je da duneš
da ne poželiš ništa
osim da budem tu
u dlanu ti u ustima
kad zima strašna
bude bude
kad zima strašna
umirala
sunce biće otopljava
moj vrat i moja ruka
prozor tvojih usana.
veliki ben
putujem satima
da mi večeru ogadiš
da lupim šakom od sto
da još za to i platim
ali i da te omirišem
u onom samostanu
gdje su niske strasti
tada ću ti nešto ukrasti
za to nikad nećeš saznati
ja trpim bijes za ljepotu
da mogu trčati po tebi
sve dok ti ne oprostim
uz dim i vino i okice
moj mali babyboy
krvave ti okice.
bista
bili smo tamo
đe ćemo svi da idemo
vidio sam imena razna
boljela su ona naša
stali smo ispred
zapalili svijeću
pa cigaretu
čekali četiri mladića
da iskopaju još četiri
grobna mjesta
i nisam plakao
jer tu mi je sestra
zove na rakiju
posle groblja
i ja kažem ne
pa odem kući
da spavam
pa sanjam
bili smo tamo
provereno znam
neće biti mjesta
da legnem i ja.
moć
ako želiš budi ti
misliš li da tako treba
moć u rukama onog
ko ima jače šake
ko bolje prima uvrede
ko ima dovoljno ljudi
kad mu se pripije
a džepovi su prazni
ko istrpi poniženje
ko ode da pokaže
strah kad treba
to je za mene
ako želiš budi ti
sve što nisam ja
možda progledaš
da ostanem ja
ipak
moćan sam.
poniženje
noge mi mokre
ogrtač poderan
radim zlo
cijeloga dana
priređujem
iznuđujem
potražujem
zlo
visim o koncu
dok ne dohvatim
patos
noge mi mokre
mili
da ti dođem
pa pred vrata
nešto ostavim
ili ti dam u ruke
al da čuje zlo
noge mi mokre
ogrtač poderan
da me sa vrata
ti potjeraš
u zlu da pjevam
pokisla.
afrika
no man
i dont have any stash
kažem i stvaram oblak dima
gledaš u podliv kraj obrve
i pitaš me zašto neću
tvoje crne oči
samo vi to imate
svima su vam oči iste
jebo vas pas kako ste divni
jebo i mene što bih
da sam kao vi
i skočiću u vatru
da vam kose
dotaknem
no man
i dont have any stash
ukrali mi cigani
bijele kože.
Dzimi Do You Love Me?, Krsto Giljen, LOM, Beograd, 2025.
