Dobrodošao kući
povrati svoje kraljevstvo
devojke su te zaboravile
Merien će ostati
divno i tajanstveno ime
kad god ga vidiš zapisano
Uđi sada
svi čudnovati pejsaži
koje si ostavio
još uvek su tvoji
ne bi ih mogao menjati
za mantiju, zlato ili revoluciju
Prošetaj sa mnom osmom avenijom
zamoli bilo koga za cigaretu
*
Nema izdajnika među ženama
Čak ni majka ne govori sinu
oni nam ne žele dobro
Ona ne može biti umirena razgovorom
Odsustvo je jedino oružje
protiv vrhovnog arsenala njenog tela
Ona prikriva poseban prezir
za robove lepote
Pušta ih da je gledaju kako umire
Oprostite mi, partizani
ja ovo pevam samo za one
koji ne mare ko dobija rat
*
Mislim da ne mogu da ti kažem gde
sam. Pišem za starim kuhinjskim stolom
slušajući Baha, gledajući nebo
a onda ovu stranicu gde će ovojutarnju
priču oživeti oni
majušni bogovi besposlenosti koji vode
moju čudnovatu karijeru, koji komadaju
moju pesmu pred mojim očima, moj ponosni skok.
Sad vidim da uopšte ne mogu da ti kažem.
Ne sedim za starim stolom.
Nisam došao kući. Nisam lep i visok.
Bah je rekao da će svirati ali je bio nemoćan
da ostavi ženu koja spava u njegovom krevetu
i koja daje smisao melodijama koje bi on izgubio.
S engleskog preveo Vladislav Bajac
Leonard Cohen, Snaga robova, BIGZ, Beograd, 1981.
