POSTOJE IZVESNI LJUDI
Postoje izvesni ljudi
čija bi imena trebalo da planine
nose u budućnosti.
Nadgrobne humke nisu dovoljno
visoke niti zelene,
a sinovi odlaze što dalje
da pobegnu od pesnice
na koju će im uvek ličiti očeva ruka.
Imao sam prijatelja:
živeo je i umro u moćnoj tišini
i dostojanstveno,
za sobom nije ostavio ni knjigu,
ni sina niti ljubavnicu da ga oplakuju.
Ovo nije tužbalica
već samo traženje imena za tu planinu
po kojoj hodam,
planinu mirisnu, tamnu, nežno belu
ispod linije magle.
Planini dajem njegovo ime.
Preveo: Vladislav Bajac
DRUGO SELO
Ponekad odvojim trenutak i prisjetim se onog
sela i ljudi koje sam tamo znao. Pamtim kako
smo jedni drugima čitali misli. Ali onda velim
sebi: kakva korist od sjećanja. Čeznem za
njima i za slatkim okusom druženja. Nikakva
čežnja ne može više poslagati ono kamenje,
niti izvući more iz voćnjaka. Sada živim blizu
drugačijeg dijela mora. Jastrebovi predaju krila
nebu, pravi i mišićavi. U blizini plače moja mala
kći, kao dijete nekih drugih roditelja.
Preveo: Damir Šodan
TO JE SAMO GRAD, DUŠO
To je samo grad, dušo
koji svi zovu New York.
I gdje god da se nađemo
ne mogu mu umaknuti.
Ne mogu te spojiti ni sa čim
osim sa samim sobom.
Polovica lukobrana je u krvi.
Dala bih sve da te volim
ali ne znam ni što je na popisu
ali već na prvi pogled
obeshrabruje me poput teške domaće zadaće
Ako obučavamo jedno drugo za neku drugu ljubav
što li je to?
Imam samo taj predosjećaj
za ono u čemu sam već stručnjak.
Polovica lukobrana je u krvi
polovica je na kojoj spavamo.
Preveo: Damir Šodan
