Vetar danima vitla oblake, kiša nikako da padne. Tek što par kapi isprska vreli asfalt, vazdušne struje odmah uklone oblak odgovoran za incident. Čekam da munje da raspore nebo ali one samo lako zatrepere i zamru. Gromovi su daleko a i tamo odakle dolaze potpuno je isto kao tu gde ih mi čujemo. Ljiljani, ujutro uspravni već popodne klonu, slomljeni u struku. Prašina leti od oka do oka a trunje tera suze. Mlade grane drveća su gotovo potpuno gole iako je jun i lipa je u cvatu. Deca se valjaju u gnezdima od zelenog lišća i slomljenih grana. Babe se žale da im jauču vilice, a trudnice se porađaju pre vremena. Njihovo mleko presahne dok od porodilišta stignu do kuće.
To vreme odrazi se i na mene. Kapci mi oteknu a obraze kao da su izujedale pčele – i telo zadržava vodu, neće da je pusti. Postanem nervozna tih dana a osobito me uznemiri kad uhvatim sebe kako sve češće preispitujem svoju vezu sa Ljupčetom. Kad u povećavajućem ogledalu uočim da su mi pore na licu proširene i ispunjene prašinom koju je naneovetar, najzad nazovem Bjuti lajn.
*
U kozmetički salon Bjuti lajn počela sam da odlazim nakon raskida sa Gvozdenom. Neprimetno smo, jedno za drugo, postali otvorena, davno pročitana knjiga i raskid je bio neminovan. Oboje smo se složili s tim i delovalo je da će cela stvar proći bez većih emotivnih lomova. Tako je i bilo, jedino su mi nedostajali njegovi dodiri, ta laka i vešta ruka koja ispituje svaki delić mog tela iznova. Pitala sam se čak da li ću ikada više naći tako nežnog i posvećenog muškarca. U vremenuusamljenosti koje je usledilo nakon raskida, tragajući za bliskošću i dodirom tuđe ruke, bila sam prinuđena da se dovijam. Rešenje sam pronašla u tome da se prepustim rukama profesionalca – iskusne maserke i kozmetičarke. Mogla sam to sebi da priuštim.
Dragičin broj sam dobila od Cece, starije koleginice koja je izgledala vrlo negovano i odavala je utisak zadovoljstva i ispunjenosti za kojima sam tad i sama čeznula. Ona mi je skrenula pažnju da se ne iznenadim ako se Dragica prema meni bude odnosila kao da sam joj rođaka iz drugog kolena i ako se bude raspitivala o detaljima mog života jer ona nije obična kozmetičarka, već je i neka vrsta veoma iskusnog psihologa amatera. Koliko samo žena prođe kroz njene ruke!
-Čekaj, miko, čekaj. Sad ću da vidim šta mogu da uradim za tebe. Ako mi Slađa dođe uveče u jedanaest, njoj to nije kasno, a i lice joj je sad u redu, a bliznakinje iz Odžaka budu mogle već u šest ujutro, imaju baš problematičan ten, onda bih još dve ženice pomerila sat ranije, i oslobodila bih dva sata za tebe. Oko podne, baš kako ti voliš.- izašla mi je u susret već nakon par susreta.
Dragica se ponašala kao da sam joj najvažnija klijentkinja a, kako je vreme odmicalo, utisak da sam draža njoj nego onima od kojih sam to očekivala u svom životu, postajao je još uverljiviji, gotovo bolan. Ali, ubrzo sam shvatila da je jednako ljubazna i prema drugim ženama.
Razgovori između Dragice i mene odvijali su se u trenucima dok mi je sa butina trzajem skidala vrele trake voska, cedila zapušene pore i razbijala čvoriće nakupljene masne kiseline u vratu. To nipošto ne znači da je boravak u Dragičinom salonu bio neprijatan ili bolan. Naprotiv, uživala sam u svakoj proceduri koju je smatrala neophodnom za jednu negovanu ženu.
Salon Bjuti lajn nije bio jedan od onih gde si na pauzi za ručak mogao da zategneš lice, popuniš bore, skineš, nabrzinu, deset kilograma ili deset godina. Ona je takve procedure smatrala prolaznim novotarijama, a osobito je prezirala iglu. Stavljala mi je na kapke toplu gazu natopljenu jakom kamilicom, masirala lice i glavu pokretima koji rasteruju teške misli a na lice pregrejano parom, stavljala masku od kamfora koja ga je divno hladila.
– Miko, sad ću ja da te pokrijem da se malo opustiš i odremaš. – govorila bi mi i preko mog tela prebacivala laki pokrivač.
Nikakav pokrivač mi zaista nije bio potreban a u salonu je bilo pretoplo. Para iz vaporizatora kuljala je posred mog lica., pore su se otvarale, u nosnice je ulazio miris destilovane vode koja se potom u potočićima slivala sa čela i nosa naniže. Pokrivanje je imalo sasvim drugu funkciju – činilo je da se osetim paženo i zbrinuto. Dragica je zbilja znala šta je ženi potrebno i kako da joj to pruži.
– Miko, jesi mi dobro? Jel ti para stiže tačno nasred lica? Koža treba fino da omekša i raskravi se.- rekla je i vratila se u drugu prostoriju gde je, istovremeno, vreme drugoj klijentkinji radila pedikir.
Dragica je bila i brza i spora. Dolazila je do mene nečujno i polako mi doticala rame ili kosu kao da imamo sve vreme na svetu, a onda bi, odjednom, počele da lete oko mene trake vrelog voska, kao zastave, zajedno za mojim dlakama na njima. Ubrzo nakon što bi mi nanela na lice prvu masku, premazala bi koralnim gel lakom nokte na desnoj ruci devojke koja je u međuvremenu stigla, a nakon što bi mi tu masku skinula i stavila drugu, bacila bi se na njenu levu ruku.
– Miko, ček, izvini, samo da se javim.
To mi je govorila iz navike jer, zbog tih telefonskih poziva koji nisu prestajali, nije prekidala posao. Razgovore je obavljala putem mikrofona koji joj je bio postavljen ispred usana i zahvaljujući njemu mogla je da primi svaki poziv a da, pri tom, ne izgubi dragoceno vreme. Volela je da se svima javi odmah, odgovori na pitanja, zakaže, promeni termin, da posavetuje žene u vezi promena na koži koje su im se pojavile ili na koži njihovih bližnjih koje ona lično nikad nije ni videla.
Jedino je niko nije zvao da otkaže.
Čula sam kako u mikrofon diktira recept za najdelotvotniju kremu protiv hemoroida, objašnjava šta uraditi kad se opečeš a da ti ne ostane ožiljak, kako najbolje prikriti sedi izrastak pred neplaniranim gostima. Jednom prilikom, vešto je povezala ženu koja kupuje kola s onom koja prodaje, klijentkinji koja ima problem sa gojazanim detetom prosledila je broj telefona druge klijentkinje po zanimanju nutricionistkinje, a meni je našla majstora kom nije bilo teško da dođe u moj stan zbog dve-tri pločice parketa koje su popustile.
– Dragice, prezauzeti ste, da li se ikad odmarate?- pitala sam je jednom prilikom.
– Ja volim ovaj posao, što bih se odmarala? A inače mi ne treba puno sna, najviše četiri sata. Kad nije gužva, odmorim u kuhinji dok ženi stoji maska.
– Da li ste razmišljali da zaposlite još nekog?
– E, miko, nije to tako jednostavno. Pokušavala sam ali devojke se uplaše, brzo odu, niko ne može da prati ovaj ludi ritam.
Neko vreme smo ćutale dok je niskofrekventni laser pucketao dubinski dezinfikujući moju kožu.
– Iskrena da ti budem, možda i dovedem sebi pojačanje! Imam već nekog na umu.
Ponovo je zaćutala. Sklonila je aparat i počela mehanički da mi čupa obrve, a dlačice koje štrče da secka minijaturnim makazama.
– Moj Peca je dobio otkaz. Mislila sam da ga obučim za salon, ono najosnovnije. Da mi se nađe a i žao mi je da sedi kod kuće. I nije ni otkaz najgora stvar. Ubila ga kriptovaluta. Zbog nje je prodao stan, a onda mu se kripto izmakao i eto…
Peca nije bio lenj muž. Videla sam ga kako, u sporednoj prostoriji, suši, pegla i slaže peškire i navlake za kozmetičke stolove. Čula sam kako sa dobavljačima ugovara isporuku Erikson laboratori i Matis proizvoda u velikim pakovanjima, kako naplaćuje i vodi knjige.
Međutim, ja sam žena starog kova i prisustvo muškarca u oazi kao što je salon, nije mi prijalo. Ipak, nadala sam se da ću se, s vremenom, navići jer je Peca bio naočit, ljubazan, a umeo je i da se našali s nama. Najviše na račun svoje Dragice.
– Kako šefica kaže! Važno je da gazdarica bude zadovoljna! Ja bih vas ispratio ali Dragičica me gleda popreko!
Sledeći put, čim sam došla, legla na kozmetički sto i udahnula poznati miris salona, opustila sam se, a muža se nisam ni setila. Dok mi je Dragica finim tupferom natopljenim u emulziju od žalfije čistila lice, šapnula mi je:
– Imamo novosti. Peca moj, prošao je obuku za ovaj novi aparat, miko, što sam uzela, anticelulit ekspert. Sad radi i tretmane. Mnogo mi pomaže, od kako je krenulo leto nisam mogla da se sastavim od posla. Ja radim lica, depilaciju i nokte, a on telo. Imamo taj aparat, skupo sam ga platila, živa je šteta da stoji.
– Jel Peca radi i masažu? – pitala sam je i potrudila se da sakrijem strepnju u glasu.
Nisam želela da me on masira. Ne samo on nego ni bilo koji drugim muškarac makar bio i najveći stručnjak. Opet, kako da to kažem Dragici. Plašila sam se da ću, ako odbijem Pecu, narušiti novu podelu posla koju je ona pažljivo osmislila pa čak i samo ustrojstvo i temelje salona. Pa i povrediti Dragicu lično.
Iako je Peca sad imao mnogo posla, to mu nije smetao da još više, rekla bih i smelije, zbija pošalice sa ženama. Iz sobe u kojoj je on radio telo, u sobu u kojoj je Dragica radila lice, neprekidno je dopirao ženski smeh i kikotanje. Salon više nije bio mirna oaza u kojoj sam mogla da se opustim kao nekad.
Kad je Peca radio masažu u delu namenjenom za telo koji je bio odvojen od ostatka salona, smeh se čuo čak i kroz zatvorena vrata, povremeno nalik onom koji nezaustavljivo preplavi golicljive osobe.
– Miko ti sad lezi s ovom maskom dvadest minuta, a ja ću malo da odmorim u kuhinji. Samo da sklopim oči, loše spavam u poslednje vreme.
Kad je leto bilo na vrhuncu, žene su, sa svojim vitkim telima i nogama bez celulita, pobegle iz grada na mediteranske plaže. Ipak, svaka iskusna vlasnica salona znala je da će se u septembru vratiti sa nizom problema na koži lica, a ono će im tad biti najvažnije. Nakon sunčanja, ćelije sa puno pigmenta jednostavno zapuše fine pore, pa nekad svilena i meka koža postane suva i gruba ili pak masna i bubuljičava. Tad niko ne mari za celulit i stomak već svi žele da, što pre, vrate licu stari sjaj.
– Miko, može kad god ti odgovara. Nisam u gužvi. Peca mi stvarno puno pomaže. Ovo je prvi put da žene i posle leta mnogo brinu o telu. Drago mi je što shvataju da, kao i lice, i telo treba da se neguje tokom cele godine.
Dragica me je dočekala u svojoj beloj medicinskoj uniformi nabreklog stomaka.
– Mnogo sam ti se udebljala, miko. – rekla mi je kad sam došla. – Ne valja za mene da ne radim.
– Vi? Da ne radite? Pa kako je to moguće?
Ćutala je i tad mi se učinilo da je njen stomak nabrekao od progutanih reči, nesvarenih osećanja i toksične ćutnje. Bavila se mnome predano, jednako prilježno kao i pre, jedino je telefonskih poziva bilo mnogo manje a mikrofon je prepustila Peci. O čemu je Peca razgovarao sa klijentkinjama to ni ona nije znala jer je sad celokupan deo za telo bio odvojen umesto paravanima – pregradnim zidovima i kliznim vratima. Klijentkinje su tako imale veći stepen privatnosti tvrdio je Peca.
Sledeći put kad sam nazvala da zakažem, Peca me je obavestio da je Dragica na bolovanju ali može da me preuzme nova koleginica koja je nedavno počela da radi. Odgovorila sam mu da ću proveriti svoj kalendar i javiti se naknadno. Bila sam rastrgnuta između lojalnosti prema Dragici i radoznalosti – želela sam da saznam šta se dešava u salonu.
Međutim, moja preokupiranost Ljupčetom učinila je da i radoznalost i potreba za brižnim, blagim dodirima ruku profesionalaca, neopaženo nestanu pa nisam ni primetila da je prošlo nekoliko meseci od tog razgovora sa Pecom.
*
Kad najzad odlučim da nazovem Bjuti lajn, ne učinim to samo zbog lica koje je, kao i oblaci, zadržavalo vodu i oticalo. Pred oči mi izlete slike prethodnih meseci koje sam provela u Ljupčetovom stanu: metalni okvir kreveta, njegove snažne ruke koje su mi se u početku dopadale, udubljenje na zidu nastalo trenjem o taj metalni okvir. U poslednje vreme sam nastojala da se opustim, nisam protestvovala kao što sam to činila u početku. Ali, moje telo jeste. Žudelo je za mekim i nežnim dodirima kojima ga tuđa ruka iznova ispituje pa potom pažljivo sluša njegov odgovor.
Kad je Ljupče, prethodne noći, na kraju, legao kraj mene i nežno me poljubio u golu mišicu, moje telo to nije registrovalo. Svi njegovi nervni završeci bili su na zglobovima ruku koji su se crveneli a ispod crvenila je tiho pulsirala sasvim uzana modrica koja se prelivala u nijansama ljubičaste i žute.
Glas koji čujem s druge strane je prijatan ali mi nije poznat.
– Bjuti lajn, izvolite.
– Htela bih da zakažem…
– Nela je kraj telefona, izvolite.
– Ako može kod Dragice, da li ona radi?
– Da, naravno, kad bi vam odgovaralo?
Nela i ja se lako dogovorimo oko termina. Moje lice se, na to, zahvalno nasmeši a napeto telo se odmah opusti.
– O, miko moj, otkad se nas dve nismo videle! – kaže Dragica i poleže me na kozmetički sto, a zatim stavi ruke na moja ramena.- Prvo ću natenane da ti izmasiram lice i ramena da uživaš malo, a onda se bacamo na posao. Izvini što ti to kažem, ali ti si se, miko, zapustila. – govori mi ozbiljno.
Lažem da sam bila na dužem poslovnom putu i prećutim novosti u vezi Ljupčeta.
– U Bjuti lajnu, miko, ništa novo… samo što smo se Peca i ja razišli. Duga je to priča, ne bih sad da te gušim. On i Nela su preuzeli polovinu salona. Viđala si ti nju već, možda se sećaš. Jako loše lice. Masna koža i ožiljci od akni, mnogo sam se namučila dok je nisam upristojila. E, ta Nela, ona ti sad radi sa Pecom. Ja, miko, radim moja stara lica, a oni primaju nove. Koža ti je tako suva…
– To su baš velike promene. A kako ste vi, Peca mi je rekao da ste bili na bolovanju?
– Dobro sam sad. Imala sam tumor na štitnoj, ali uklonilu su mi je, pa sam sad skroz dobro. Da, da, celu štitnu. Miko, jel tebi para ide na sredinu lica?
Iako je u salonu toplo, talas hladnoće prostruji mojim telom od temena glave nadole i zadrži se na vrhovima ukočenih nožnih prstiju sve dok Dragica u prolazu ne prebaci preko mene lagani prekrivač.
Para šišti, otvara mi pore pa se potom u potočićima spušta niz moje lice i vrat. I baš nekako u tom trenutku, počinje kiša i krupne kapi snažno udare o prozorska okna salona Bjuti lajn.
Dragica stoji na terasi šestog sprata koja je u podeli pripala njoj. Zagledana u nebo, prvi put, posle ko zna koliko vremena,ne mora da žuri. Gleda kako munje diriguju gromovima, kako se nebo otvara i izručuje svoju utrobu. I ubrzo potom, kako se oblaci razgrću i sklanjaju se u stranu, a sunce se probija i obasjava ih, strpljivo čekajući da potpuno nestanu s horizonta.
Protrljam zglobove na rukama i protegnem se, a Dragica seda iza mene, blago oslanjajući dlanove na moja ramena.
