Taj takozvani život
uskočila si u frankfurtsku gužvu
kao kocka šećera u šoljicu kafe
tamo je počinjao siguran život
prst si stavila u burmu
snove u torbu
odmotala si pupak
i po drugi put presekla vrpcu
krcata htenjima
prizivaš duha iz lampe
smeje se na timočkom dijalektu
i stavlja ti na jezik
oba krvava padeža
spasava te od nemaštine
od porodičnih beznađa
zakazane psihoterapijske seanse
od ljudi uspomena gradova
Majna je raskalašna ždrebica
i utroba joj krvari
drugačije se umire na tuđem jeziku
ti si spokojna kao Sijuks
ali kolena dovraga
zašto ti kolena klecaju
i kako na nemačkom
zamoliti da ti odreše
čvor na štitnoj žlezdi
Sa ocem se ne govori o ljubavi
sa sigurnošću je tvrdio
da će se na kraju svega
otopiti glečeri
i sunce se rasprsnuti
u silovitom zamahu zrakova
verovao je da će pronaći vodu
svako ko dugo nosi rašlje
i pamtio drveta naročito hrastove
pod kojima su nakon kosidbe
odmarali raspojasani mladići
do kojih je žudeo da poraste
jednom mi je u Petrovcu
tresnuo o stenu prvu iluziju
zahvatio je pregršt mora
i rekao vidiš da nije plavo
to se samo igra sa suncem
i zavarava lakoverne
od tada opreznije hodam
kao da su mi cipele uvek mokre
i u svemu prepoznajem
skrivene namere
kao kad mi je na livadi
onog černobiljskog proleća
otpuhivao glave maslačka
i govorio da će se
tako obezglavljeni
ponovo rađati
Bez orade i limuna
Zima mi je izgrizla jagodice na prstima.
Želela sam da me negde zovu turistkinjom.
Da mi zraci oližu čelo kao službenica
poštansku marku onog avgusta u Sutomoru.
Otac je popravljao zarđalu kopču
na mojoj sandali kupljenoj u Jugoplastici
i kroz zube psovao Tita. Jedan dečak mi je namignuo.
Sunčeva deca su slana, bosonoga i preplanula
kao babine kiflice. Ako me pozovu, igraću se sa njima.
Nožni prsti uvek prvi okuse more. Kad naučim da plivam,
otplivaću daleko. Neka me traže i vide da me nema.
Pretvoriću se u lijander. Biću lepa i otrovna. Samonikla.
Moja sećanja su jalovi lamenti. Jednom sam grlila
maslinu. Zubima čupala ruzmarin. Gnušala se pijanih
i okićenih svatova. Danas jednostavno prestanem
da kupujem lubenice i znam da se tu završilo leto.
Moguće je, rekla je Marija
tražila sam svoje zlatne godine
besomučno ih prizivala
trebalo je da me spasavaju
pred nadolazećom starošću
skoro mi je pedeset
pola veka
nije to mačji kašalj
lagano se pripremam
za odjavnu špicu
a nikad nisam videla Španiju
ni plutajuće australijske šume
nisam se probudila u Rimu
zanoćila u Odesi u Oslu u Ohridu
otac je pričao o Zadru i Trogiru
majka o Trstu i Stradunu
deda je najlepšu ljubio u Ljubljani
pred smrt je pominjao Mojcu
smešio mu se umirući brk
samo baba i ja
nikad nigde
ćorava baka ćorava koka
mućak
tegli i vuci i u jarmu skapaj
ruke u testo
jezik za zube
srce u šerpu
preče preteče
jednom sam žudela
za paciotti cipelama
svojski sam žudela
tri noći sanjala
Portugaliju
pokušala da uštedim
za avionsku kartu
razorila me rata kredita
dobro je što nikom
nisam pričala
zubi su skupa investicija
zadah je posledica gneva
gangrene paradentoze
odlažem do daljnjeg
do iduće plate
do konca
i konopca
Marija je psiholog
ima dva psa i hromu mačku
svi naši problem su rešivi
kaže
treba nam 3000 evra mesečno
da budemo srećne
svaka sa svojim mužem
Hajde da ne propadnemo
Uverava me
Svojim sam očima videla
Postoje i srećni ljudi
Oni su obično
i imućni.
Zašto ne idem na liturgiju
Boga neporecivo volim
on mi je poslednje utočište
jednom sam ga srela
plakao je u očima
devojčice iz Pakraca
ceo se skupio
u njenim crvenim beonjačama
na liturgiju ne mogu
podmukli kurjaci
po ikonama i dovracima
lepe usta
sa zidova kaplje krv
svih jaganjaca koje su izjeli
ima tu i mene
sporadično se izlijem
i sklupčam u ugrušak
moja hemofobija
stečena je i hronična
Martin Skorseze više ne ide u bioskop
isterali su tišinu iz njegovih hramova
publika više ne sanja
jebeš detinjstvo u kom ti baba
ne priča priče
sedi ispred ekrana skroluje svet
deda te ne vodi u polje
ako te on ne nauči ko će te naučiti
o jelenima nedogledima i šumama
i vukovi su nekad bili ljudi
ali više nema nikog da ti to kaže
deca su autistična
antropomorfna i apatična
uzdišu babe u čijem krilu
nikad nisu prenoćila
a možda ih niko nije učio
a možda su ih pustili u svet
gologlave i žutoprste kao maslačke
i kad im pobele glavice
i kad ih vetar raspe
neko će reći
zaletali su se kao vrapci
u šoferšajbne
da slome sebi vrat
Pelena
žuriš iz detinjstva
kao dezerter iz vojske
hrliš u mrak
imaš jedva petnaest
i svrbe te prsti
zenice i usta
badem u januaru
bezglavo procveta –
i promrzne
pelena te odaje
dok pričaš o slobodi
bila sam u tvojim godinama
i već sam se gušila
ja sam gajila krin
ti bi da cvetaš kao muškatla
kažeš nikom ne rastu
krinovi na terasama
krinovi su za groblje
O crvenom slovu i nedeljom, nikad
baba nije uključivala mašinu
nije uzimala usisivač
ni peglu
sporadično bi se latila metle
ali bi jezik pustila na ispašu
i psovke bi se razletele
kao lastavice.
plima razočaranja pokuljala bi sa jezika
psovala bi Boga
i Sunce
i krv
i što se slomila
i što je mogla
taj što ju je prosio
pre dede
imao je konje i pašnjake
i učen je bio
babina glava puna baruta
i zaprške
nedeljom bi letela u nebo
u ponedeljak se survavala
u neoprano
neopeglano
nepopravljivo
nesvarljivo
Snežana i sedam smrtnih grehova
u svakom princu
gnezdi se zli patuljak
blud se začinje u lobanji
i silazi u mošnice
zavidna maćeha
vuče mesec za jezik
i sipa svetlost u epruvetu
ima tu Evinog greha
žene su indoktrinirane
da posegnu za jabukom
i halapljivo zariju zube
patuljci imaju dečje lobanje
sklanjaju se u rudnik
lakoruki su na zlato
pohlepa je matora devojka
kojoj sijaju oči
sve carske kćeri
najpre se usredsrede
na fonetiku lenjosti
gutaju ohole samoglasnike
i otrovne ugriske
maćehin gnev
pilji u staklo
ona ne zna
ogledalo je riba
što ti proguta lice
i pliva unazad
Sve je gotovo, Crvenkapo
čim zakorači u mračnu šumu
drveću izrastu uši
u grlu se zaplete korenje
Crvenkapa skakuće
po crvenom rubu
babinog jezika
ne proguta li je vuk
poješće je baba
majčine namere su časne
ćerke se rađaju naivne
kao različak
traže videlo u crnoj šumi
kapa je uvek crvena
krv i vrisak su čvor
svezan pod bradom
u svakoj Crvenkapi
čuče majka baba i vuk
sveto trojstvo u mračnoj špilji
babu nosi na leđima
vuka u grudima
majku u potiljku
sve devojčice na kraju
posrnu
tako prestane detinjstvo
