PORODIČNI NOŽEVI
Noževi za odsecanje porodičnih delova
ne nasleđuju se s dlana na dlan.
Oni se preuzimaju
kad zatreba.
Ima ih različitih,
u skladu sa žilavošću
i strukturom mesa.
Najkorisniji, ali i najbolniji
su takozvani mešoviti noževi.
Napred sa rebrastim a pozadi
sa kao mač glatkim sečivom.
Prvo se testeriše.
Takav deo nije lako odseći.
Ima tu mnogo dubokih žila,
a komad se zapekao.
Mora se dobro upinjati,
al’ opet pažljivo — zbog dlana.
Ruka je namerena, al’ se umori,
zaboli i ovlaži, pa stane:
„A možda mi ipak zafali ovaj komad?!“
Ne, za to meso,
sa prelivom od dobrano usoljenih suza,
sada više mesta nema.
Meso oseća testerisanje,
kidaju mu se molekuli,
meso ne veruje, nada se,
meso pati.
Već izmrcvareno, upinje se
još malo bi da poleži na tom dlanu.
Ali vreme ležanja je prošlo.
Jedan potez od gore na dole
i meso koje se čvrsto držalo
svojim žilavim žilama
sada otpada.
Dlan je malo okrznut —
zarašće.
Porodični noževi ne ostavljaju krv.
Od njih se koža premorene ruke
pretvara u rukavicu s dva lica,
a odsečeno meso
u duboko zamrznuto sećanje.
Porodični noževi vise u kuhinji,
spremni za dlan rešen da seče.
SRODSTVA
Trčim kroz grad
i tražim moju krv.
Prepoznaću je po
oku, po noktima.
Da. Vidim je.
Jurim ka njoj.
Hvatam je za rame.
Tresne me laktom u nos.
Krv lipti.
Poliva me vodom.
Mešaju se krv i voda.
Ustajem.
Ona odlazi.
Polivam se vodom.
Spiram.
