Onoj koja očajava
Ti plačeš, a on je iščezao ko zna s kim i kuda,
Sklonio se od tvojih prebacivanja i tvojih suza.
Ti sušiš rubac, rupčić mokri, isplakani,
On trati dane, u zaborav lete mu dani.
Ti čekaš list, ko prosjak što čeka zbog groša.
Kući se vašoj uklanja listonoša,
I ruka ta na vrata zakucat neće više.
Penelopo!
Samo tupi bol kojim zacjeljuje rana:
I bit ćeš ponosna u žalosti, izravnana.
No možda jednom…
No možda jednom… (za vrijeme pljuska na ulici)
Krov nad glavom netko će u vas zamoliti.
Netko, tko u tami promatra vaš dom.
Bit će to on.
I tišina tvoje tuge njega će obaviti.
Moleći podići će pogled, i ti ćeš mu oprostiti.
I ti ćeš mu oprostiti.
Sa slovačkog preveo Božidar Škritek
