Možda
Možda bi trebalo da se preobrazim u tišinu
Da dopustim da proteknu svi dodiri
I nemirni
Grubopreti, kvrgavi, prstopipi
I orni
Damarni što pričaju ritmom
I nemušti
Talasasti pod okriljem plime
I melodični
Paperjasti usneni lahor
Bedreni
Umak čežnjivih prstiju
Škakljivih, piljavih, pijanih, mesotresnih
Češousni
Gnjecavi
Slastodatni
Toplim jezikom
Čvrstim grudima
I gladobradi koji brk smeše
I mekosani
I bijoglavi
Produženi dodir
Utrnule
Preispružene ruke
I lažljivi govor tela
I pesnice od staklene krhotine
Koje šljokicama zoveš
I zvocanja kad prekidaju mir
I sve halabuke
Da odu daleko
U nevidelo
Nepovrat
Oterane vlastitom inercijom
U samotnu tišinu
Zaborav
I htenja koja širokogrudo
Prinose sebe na dar
Zamru
I prezru sebe u meni
Da napokon počinem
Odbačene odežde
Salivenog kroja
Usporim bilo i ne zatežem žile
Odmorim očne jabučice
Anesteziram žlezde
Od zapretanih osećanja
Od sopstvene raspoloživosti
[Danem dušom]