Budilnik lavina se obrušava glečeri se tope beli medvedi zure u plutajuću plastiku oblaci su predaleki ptice se ne vraćaju vatra pleše šumom ljudi spavaju Botanika samoće ove noći sam drvo spuštam bezlisnu granu ka tvom vratu korenom ti dodirujem hladna stopala ne pronalazim vodu Saputnik u mirnim vodama ponekad zadremam na pramcu sanjam skok u more tup udarac o površinu vode vraća me u senku iscepanih jedara dok prelistavam sanovnik pitam se kako si uspeo da pobegneš sa broda koji nije imao čamac za spasavanje Veština ratovanja bar jednom nedeljno kroz našu dnevnu sobu progrmi Hanibalova vojska kad ugasimo svetla u centru prostorije ostane jedan slon sutradan za doručkom pogleda gladnog odgovora surlom nam pritiska grla Voliš samo ozbiljne teme tišina se ljušti sa zidova dnevne sobe još jedno ne pričam o tome presreće me u hodniku na podu kupatila ključa roj zauzdanih misli ova kuća stajaće bez krova sve dok se vrata u nama ne otvore
