SNOVIĐENJE
Majko
Snivam jedan isti san
Pamtiš li ga dijete
Pamtim i čujem
Koga sine
Karavane
I konja vranca
I bič koji ga razjaruje
Majko
Pa onako neosedlan
Juri pustinjom
A kada beduin stane
Da se iz bunara
Vode napije
Laka kao perce
Prišunjam se škrinji
I otvorim darove
Šta vidiš sine
Riječ
Majko
NASLJEDNICA PROGNANE
Zagrizla bih jabuku koju sam hiljadama godina prije
Vidjela u tvojoj bašti
Plašim se da su mi zubi slabi
Pokušam li
Ostaću ružna
Ne znaš koliko sam puta
Poželjevši tuđe
Gubila
Snagu
Ujeda
Sada me nudiš
Šamaraš me svježe obojenom kosom
Uzimaš eterično ulje
I prosipaš ga po mom tijelu
Želiš da izbrišeš starost vremena
Ideš
Kažeš
Uzmi je
Neće te, valjda, i ovoga puta
Kazniti Bog
FLERT
Pružaš mi ruku
Pružam ti ruku
Govoriš svoje ime
Ne čujem te
Vidim
Polje prekriveno lišćem
Puca zemlja pod koracima
I sve se preliva u žuto
Osmjeh ti je blag
Rastajemo se
Vidim
Šišarkušu
Drago mi je što ti ne znam ime
DAN
Iznad šporeta se sušio peškir
Izgledao je kao pas
Kojeg si (jutros) prijavio
Žandarima
Ti se kupaš
Voda ti prija
Niz noge ti se sliva žuta tekućina
(Oko podne)
Spava ti se
Protežeš ruke duž jastuka
Trežiš pištolj
(nemaš dozvolu)
San te obara
Čuješ lavež
Ustaješ
Sa očima straha
Izlaziš u dvorište
Pucaš
Sebi u glavu
Komšija je (prije podne)
Izveo pudlicu u šetnju
DADA
Bila bih srećna da imam Pariz i vrijeme
Posadila bih ruže i vrištala
Para koja se izdiže nad Senom
Natjerala bi me da raskopčam ogrtač
Osjetila bih so koja podmlađuje dojke
Na pijaci bhi kupila drvenog konjića
Sa njim bih prejahala vrijeme
Treba mi Pariz sa kafićem u ulici
Place de la Concorde
Okružena grizetama koje kupuju hašiš od direktora galerije
Pljunula bih sliku
Jer stihom ne mogu da platim piće
Ustajem od radnog stola
Vežem kosu u punđu
Stežem
Jako
Pucaju vlasi i na tjemenu prave put
Koji će me odvesti do Češke
Kupiću danas drvenog konjića
I staviću ga na radnom stolu
Pokraj slike (naizgled) srećne žene
