IZBOR
Poluotvoreni prozor u stanu tvojih roditelja
hladi ti prvu jutarnju kafu
decembar je ali još nije zima
vrelina šolje izaziva ti uznemirenost
kao popodnevna svađa u zgradi
kao nepregledno polje opušaka
koje zatičeš u gradskom parku
srkneš li vrelinu kafe
srknuo si sve trnje iskustava
koje će doći nakon mladosti
prospeš li njen talog
okrenuo si glavu od zločina i nepravde
STATISTIKA ZLA
Pitao sam se kako to da još
ranije nismo poludeli
kako smo to sebi dozvolili
teturajući se po ivici sečiva
ničemu se nismo priklonili
besni vukovi srču svoju penu
jure za nama crvenih očiju
gladni jeleni oštrih rogova
trče nam u susret
od hladnoće trnu zubi
čekaonice su pune beznađa
ustajalog ljudskog mirisa
u raspodeli kreveta za povređene
za nas nema mesta
nema nas na spisku
zemlja je sve toplija
susedi sve hladniji
statistika je neumoljiva
ČEKALIŠTE/ EGZODUS
Parkovi pojila gradske česme
pune nepoznatih
nemušte dece majki
i mlađih muškaraca
bronzanog peskom oivičenog tena
iz Sirije Iraka Avganistana
Irana zabiti Libije turskog Kurdistana
ispred naših vrata
gledaju plodnu zemlju
nagrađenu smećem i ravnodušnošću
koja okružuje dokle pogled dopire
čekalište autobuske stanice
pupka presečene vrpce Evrope
hoće li moći
pokidati sve mreže
bodljikavu žicu
hoće li moći
stići blizu srca
ili grla
jauci davljenika
sa Lampeduze
ih ohrabruju
TITANOMAHIJA
Tvoj otac je Hron
zato misliš da imaš sve vreme
ovog sveta u plamenu
on je titan
doživotni računovođa
ima ego sve do Mjanmara
ti si za njega nevažan
tek slučajan ili podskup ejakulata
koga ne čine elementi izabirani
iz mokraćne cevi ili mehura
zagledan u bledo ispisane brojke
oseća na sebi so Tučepa i Makarske
užeglih maslina i golotinje
mladih Nemica koje je prvi put
video tu na živo
ne na RTL cvaj ili nekom
drugom švapskom kanalu
znaš da je Mjanmar ili Burma
kako ga i danas mnogi zovu
imao vojnu huntu
više od pola veka
koja je zagledana u zvezde
udarala po ušima
sve one koji znaju da pišu i čitaju
to je za njih bila elita
i ovde je samo za nju niko ne mari
prave se da ne postoji
žele da jednostavno nestane
utopi se u vremenu
koje meri Hron titan
oseća kao da je sve to
bilo juče a ne više
od tri decenije
prođoše tako glat
nalik na nabildovanog slona
u kineskoj radnji
koju su prošli vlasnici
već dobro izlupali
upravo u času kada si
krenuo da planiraš
počela je titanomahija
UKRADENI MIT
Pridižem se kao da ću
dohvatiti nebo
na ne tako starom panju
kog je istrošila sekira
jedva održavam ravnotežu
držim tebe u naručiju
grabim od oblaka
kradem od mita
od onoga što želimo
da se dogodi
Iz zbirke Rekreacija pre pakla (Društvo za afirmaciju kulture – Presing Mladenovac, 2020)
