SRPSKOХРВАТСКИ
prelistavajući tek kupljeni
notes ili budući dnevnik
inače zanimljivog izgleda
jeftin što nije zanemarljivo
u nekoj lažnoj crknutoj ili
ko zna kakvoj koži
pada mi na um
da ne zaviruju samo
srbi i хрвати
preko svojih ramena
otkopavajući nepregledne
jame i rake po nepresušnoj
povesti i istoriji
vadeći njene slane
crvotočne kosti.
već to radi i izvesni Čang
dok na laptopu gleda
svoje omiljene serije
mumificiran u bivšem jugoslovenskom gigantu
ponosu iste utopije
Robnoj kući Beograd
sa sve onim pokretnim stepenicama
prvim u gradu
koja su deca i stariji videla
vozila se stojeći
gotovo kao ka nebu.
kezi se za pultom
na solidnom srpskohrvatskom
dok vraća mušterijama
sitan kusur
naplaćuje svoju robu.
VRAGOV HOBI
uvek ti se činilo nedovoljnim
ili ne dovoljno dobrim
sve što si radio
bilo to u Čileu Meksiku
ili Barseloni odnosno Blanesu
u svom izgužvanom životu
nekako si se vraćao na isto
položaji koji iscrpljuju do utrnulosti
slavina nije dobro zatvorena
ulica ponovo zaprljana
kutijica sa pilulama duboko sakrivena
bolna zabrinutost koja ti pritiska jetru
košulja oštro presavijena
žuljalo je te previše političkog haosa
taj utrobni realizam
beskrajno pranje ruku
posebno levice od krvi
znoja prašine istorije
koju si još samo ti mogao videti
a koju inače nisi prosuo
za sobom
znaš đavo se u slobodno vreme
bavi fotografijom
i dobar je u tome
a ti?
GORKO NEZNANJE
na radiju gotovo
nežno svira
nemačka himna.
takav je program.
na redu su valjda
nacionalne himne
(šta uostalom
znam ja o tome).
dela prevelikih autora
o kojima znamo previše
i gotovo ništa
što je uvek isto
kada i sami ne znamo
ko smo.
TINTINNABULUM
u visokim i niskim tonovima
Paide na polovini puta.
Rakvere i sever
uništeni porodični klavir.
novi vrt u dečjim
glasovima izgubljen.
ispisani nekrolog za
osluškivanje režima.
Spiegel im Spiegel.
renesansa i preobraćenje.
braća/očevi
božja prašina na ramenima.
rođeni 1981.
seda brada u Berlinu.
muk intime.
tvoje suze na belo crnim dirkama.
tabula rasa
zvona
zvona
rika i plač jelena na vetru
NITOGENSKO SEĆANJE ( GRAD )
ko se još seća
letnje pozornice
stepenika kod Bana
šteka ispred cvećare u parku
sladoleda kod Fileta
šestaka klupa
grafita P.N.G.
Blue velveta
sela prokletih
baze ili
crvenog u borskoj.
Kashmira
dvorišta Vere
snošaja na stadionu
limena loža za goste
bunkera u dvanaestom
ruine ZZVM-a
(kao najava onog što ne želiš
da se dogodi sa Gradom)
plavog najvećeg tobogona
koji si ikada video
krova V-8 ispod zvezda
vopi na kocke
fontane pune srebrnih riba
koje se bacakaju ispod Kušlje.
to su pulsirajuće planete
našeg univerzuma
gde smo prosuli svoju krv
seme vodu čitav
dijagnostički materijal
sve izlučevine koje su
u nama.
jebeš ga
uskoro ostaće
još samo u priči
ili pesmi.
iz knjige Svakodnevni pokušaji apokalipse, Presing, Mladenovac, 2021.
